Лефоше (револвер)

Револвер типа Лефоше (енгл. Lefaucheux-style revolver), најранија врста револвера са сједињеним метком (са игленим паљењем), која се користила кратко време средином 19. века.

Лефоше модел 1858
Врста	револвер са игленим паљењем
Порекло	Француска
Употреба
Употреба у	Француска Белгија Италија САД Јапан
Бојно деловање	1854-1873.
Спецификације
Калибар	12 mm
Врста операције	револвер са игленим паљењем с обарачем једноставног дејства
Макс. еф. домет	50 m
Магацин	добош са 6 метака

Карактеристике

Отворена вратанца за пуњење на задњој страни добоша са делимично извађеним метком - јасно се види игла на ивици чахуре и прорез за њу на задњој ивици барутне коморе у добошу.

Метак са игленим паљењем патентирао је 1835. године француски пушкар Казимир Лефоше (1802-1852). Први сједињени метак са металном чахуром у свету, са обједињеним зрном, барутним пуњењем и капислом у металној чахури. Ова муниција користила се у Француској од 1835. за пиштоље бибернике и ловачке пушке острагуше - метак би се убацио у цев тако да игла чахуре вири кроз прорез на горњем зиду барутне коморе, и каписла се активирала ударцем ороза по игли метка. Од 1852. почела је производња револвера са муницијом овог типа, који су широко коришћени у Европи и САД. За разлику од револвера капислара (нпр. Колт Вокер) који су тада масовно коришћени, метални меци су се лако и брзо стављали одостраг у добош, а чахуре су спречавале пропуштање барутних гасова уназад према руци стрелца, чиме се уједно повећала кинетичка енергија и домет зрна. Револвери Лефоше модел 1854 и Лефоше модел 1858 коришћени су у Кримском рату (1853-1856) и Америчком грађанском рату (1861-1865).

Међутим, већ 1857. америчка компанија Смит и Весон патентирала је ефикасније метке са ивичним паљењем за своје револвере, а у Европи су Едвард Боксер и Хирам Бердан 1866-1868. патентирали још ефикасније метке са централним паљењем, који су убрзо заменили муницију типа Лефоше и револвере тог типа.

Види још

• Лефоше-Франкоте модел 1871, први револвер српске војске.