Лил

Лил метрополия

Лил (франц. Lille, хол. Rijsel) град је у северној Француској. То је главни град департмана Север и региона О де Франс. По подацима из 2011. године број становника у граду је био 227.533.

Лил
Трг у Лилу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионО де Франс
ДепартманНор
Становништво
Становништво
 — 2011..227.533 [1]
 — густина6.532,67 ст./km2
Географске карактеристике
Координате50° 37′ 57″ С; 3° 04′ 14″ И / 50.63250° С; 3.07048° И / 50.63250; 3.07048
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина21 m
Површина34,83 km2
Лил на карти Француске
Лил
Лил
Лил на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникМартин Обри
Поштански број59000, 59033, 59777, 59800
INSEE код59350
Веб-сајт
mairie-lille.fr
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Географија уреди

Град лежи на реци Деул, у близини границе са Белгијом, у француској Фландрији. Трећа је по величини речна лука Француске. Ка Лилу гравитирају и оближњи белгијски градови Кортријк и Турне.

Клима уреди

Клима у области града је умерена океанска: температуре не одскачу много током године, а кише су присутне у сва четири годишња доба.

Клима (Лил)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 6
(43)
6,9
(44,4)
10,6
(51,1)
14,1
(57,4)
17,9
(64,2)
20,6
(69,1)
23,3
(73,9)
23,3
(73,9)
19,7
(67,5)
15,2
(59,4)
9,8
(49,6)
6,4
(43,5)
14,5
(58,1)
Просек, °C (°F) 3,6
(38,5)
4,1
(39,4)
8,6
(47,5)
9,8
(49,6)
13,4
(56,1)
16,2
(61,2)
18,6
(65,5)
18,5
(65,3)
15,5
(59,9)
11,6
(52,9)
7,1
(44,8)
4,1
(39,4)
10,8
(51,4)
Средњи минимум, °C (°F) 1,2
(34,2)
1,3
(34,3)
3,6
(38,5)
5,4
(41,7)
8,9
(48)
11,7
(53,1)
13,8
(56,8)
13,6
(56,5)
11,2
(52,2)
8,1
(46,6)
4,4
(39,9)
1,9
(35,4)
7,1
(44,8)
Количина падавина, mm (in) 60,5
(23,82)
47,4
(18,66)
58,3
(22,95)
50,7
(19,96)
64
(25,2)
64,6
(25,43)
68,5
(26,97)
62,8
(24,72)
61,6
(24,25)
66,2
(26,06)
70,1
(27,6)
67,8
(26,69)
742,5
(292,32)
[тражи се извор]

Историја уреди

 
Париска капија у Лилу, 1685/92, представља глорификацију Луја XIV, који је 1667. припојио Лил Француској

Име Лил потиче од чињенице да се град налази на речном острву (француски: Lille = L'Île - острво), (холандски: Rijsel = Ter ijsel - на острву).

Лил се први пут помиње 1054, а локална легенда каже да је град основан 640. Град су најпре контролисали грофови Фландрије, а Фландрија је у то доба представљала једну од најразвијенијих регија у Европи. Лил је након рата Фландрије и Француске дошао под власт Француске између 1304. и 1369. Од 1369. Лил припада војводству од Бургундије. Бургундија је у то доба Стогодишњега рата постала моћна држава, а Лил је поред Брисела и Дижона био најважнији град. У време бургундијскога војводе Филипа Доброга Лил је постао административни и финансијски центар војводства. Пошто се након смрти посљедњега бургундскога војводе Марије од Бургундије удала за Максимилијана I Хабзбуршкога Фландрија је постала хабсбуршки феуд, а нешто касније припала је шпанским Хабзбурговцима, односно Шпанији за време Филипа II од Шпаније. Град је за време највећега успона текстилне индустрије погодила куга у 16. веку. Средином 16. века део становништва прихвата калвинизам, па од 1555. долази до жестокога обрачуна са њима. Француски краљ Луј XIV је након једногодишње опсаде 1668. заузео Лил и анектирао га Француској. Чувени француски градитељ тврђава Вобан изградио је тврђаву у Лилу до 1670. За време Рата за шпанско наслеђе од 1708. до 1713. Холанђани су окупирали град. Аустријанци су у покушају да пониште ефекте Француске револуције 1792. напали и опседали Лил, али нису га успели заузети. За време Наполеона и током 19. века у граду поново јача текстилна индустрија, па се град убрзано развија.

 
Двориште „Старе берзе“ (Vieille Bourse)

Географија уреди

Клима уреди

Клима (Лил)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 6
(43)
6,9
(44,4)
10,6
(51,1)
14,1
(57,4)
17,9
(64,2)
20,6
(69,1)
23,3
(73,9)
23,3
(73,9)
19,7
(67,5)
15,2
(59,4)
9,8
(49,6)
6,4
(43,5)
14,5
(58,1)
Просек, °C (°F) 3,6
(38,5)
4,1
(39,4)
8,6
(47,5)
9,8
(49,6)
13,4
(56,1)
16,2
(61,2)
18,6
(65,5)
18,5
(65,3)
15,5
(59,9)
11,6
(52,9)
7,1
(44,8)
4,1
(39,4)
10,8
(51,4)
Средњи минимум, °C (°F) 1,2
(34,2)
1,3
(34,3)
3,6
(38,5)
5,4
(41,7)
8,9
(48)
11,7
(53,1)
13,8
(56,8)
13,6
(56,5)
11,2
(52,2)
8,1
(46,6)
4,4
(39,9)
1,9
(35,4)
7,1
(44,8)
Количина падавина, mm (in) 60,5
(23,82)
47,4
(18,66)
58,3
(22,95)
50,7
(19,96)
64
(25,2)
64,6
(25,43)
68,5
(26,97)
62,8
(24,72)
61,6
(24,25)
66,2
(26,06)
70,1
(27,6)
67,8
(26,69)
742,5
(292,32)
[тражи се извор]

Демографија уреди

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
193.096190.546172.280196.705198.691212.597226.014227.533 sansdoublescomptes= 1.962

У ширем подручју, у које спадају суседни градови Рубе и Туркоан, и сателитски град Вилнев Даск, основан 1970, живи више од 1,1 милиона становника (1999). По томе је подручје Лила четврта највећа агломерација Француске.

Лил је град са највећим бројем студентског становништва у Француској, између 90.000 и 150.000.

Привреда уреди

 
Трговинска комора у Лилу

Област градова Лил, Рубе и Туркоинг је традиционално позната по текстилној индустрији.

У Лилу постоји 8.341 предузећа (31.496 у ширем подручју), од којих је 57% послује у области услуга, 34% у трговини, а 9% у индустрији. Међу њима доминирају (90%) мала предузећа са мање од 10 запослених.

Саобраћај уреди

 
Положај Лила у европској мрежи железница

Лил је важна раскрсница у европској мрежи брзих возова (TGV). Град лежи на линији Еуростара ка Лондону и Талиса према Амстердаму и Келну. Воз Талис на линији Париз-Брисел не стаје у Лилу.

Лил поседује једну од првих и најдужих линија аутоматског метроа на свету.

Знаменити грађани уреди

Партнерски градови уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди