Ловћенац

Село у Србији, општина Мали Иђош

Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у Србији, у општини Мали Иђош, у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 3161 становника.

Ловћенац
Раскрсница у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаМали Иђош
Становништво
 — 2011.Пад 3.161
 — густина82/km2
Географске карактеристике
Координате45° 40′ 48″ С; 19° 41′ 32″ И / 45.6798646° С; 19.6920981° И / 45.6798646; 19.6920981
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина89 m
Површина38,3 km2
Ловћенац на карти Србије
Ловћенац
Ловћенац
Ловћенац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24322
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Овде се налази ФК Његош Ловћенац.

Назив места уреди

Првобитно место се звало Секић, али после Другог светског рата досељеници из Црне Горе су променили име места у Ловћенац.

Оригинално име места је било Сегхеђ, али и мађарска популација је користила популарнију српску верзију Секић и искварену верзију Сикић коју су користили Немци.

Историја уреди

 
Српски православни храм Светог Петра Цетињског у Ловћенцу
 
Католичка црква у Ловћенцу

Секић се први пут спомиње 1476. године и било је насељено Србима. Немци су се доселили 1786. године и то са разних страна и то је била група позната под именом Дунавске Швабе.

На свом врхунцу, село је бројало око 6.000 становника, већином Немаца. После Другог светског рата, Немци су избегли, а село је насељено колонистима из Црне Горе, који сада чине већинско становништво.

Током 19441946. овде је био логор за Немце у Секићу.

Демографија уреди

У насељу Ловћенац живи 2859 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,5 година (37,1 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 1149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.791
1953. 4.413
1961. 4.800
1971. 4.159
1981. 4.016
1991. 4.049 3.966
2002. 3.693 3.763
2011. 3.161
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Црногорци
  
2.100 56,86%
Срби
  
1.242 33,63%
Мађари
  
107 2,89%
Хрвати
  
27 0,73%
Русини
  
18 0,48%
Македонци
  
15 0,40%
Југословени
  
14 0,37%
Муслимани
  
6 0,16%
Немци
  
4 0,10%
Роми
  
3 0,08%
Чеси
  
2 0,05%
Словенци
  
2 0,05%
Руси
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Буњевци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
13 0,35%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

  • Слободан Ћурчић, број становника Војводине, Нови Сад, 1996.

Спољашње везе уреди