Локња (Псковска област)
Локња (рус. Локня) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на западу европског дела Руске Федерације. Налази се у источном делу Псковске области и административно припада Локњанском рејону чији је уједно и административни центар.
| Локња Локня | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Псковска област |
| Рејон | Куњски рејон |
| Основан | 1901. |
| Варошица од | 1941. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016 | 3.548 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 50′ 00″ С; 30° 09′ 00″ И / 56.833333° С; 30.15° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Локња Локња на карти Русије | |
 Локња Локња на карти Псковске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 182900 |
| Позивни број | +7 81139 |
| Регистарска ознака | 60 |
| ОКАТО код | 58 218 551 |
| ОКТМО код | 58 618 151 051 |
Према проценама националне статистичке службе за 2016. у вароши је живело 3.548 становника, или око 40% од укупне рејонске популације.
Географија уреди
Варошица Локња налази се у источном делу Псковске области, односно на северу Куњског рејона, на неких 205 километара југоисточно од административног центра области града Пскова. Јужно од вароши протиче река Локња, лева притока Ловата.
Варошица је важно саобраћајно чвориште и кроз њу пролази железничка пруга на релацији Санкт Петербург−Витепск. Друмским правцима повезан је са Холмом, Великим Лукама и Бежаницима.
Историја уреди
Варошица Локња развила се као насеље уз железничку пругу од Дна до Новосокољника, отворену 1901. године. На месту садашњег насеља постојало је црквено имање са гробљем Влици које се помиње у писаним изворима из 1488. године. На месту те првобитне дрвене цркве која је срушена због дотрајалости сазидана је крајем XVIII века црква посвећена Преображењу Господњем, која постоји и данас.
Новооснована железничка станица, а касније и насеље које се развило уз њу, добила је име по оближњој реци Локњи која тече нешто јужније.
Железничка станица Локња званично је добила статус полуурбаног насеља у рангу варошице 1941. године.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 3.872 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2016. варошица имала 3.548 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2015. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2.194 | 3.421 | 4.277 | 5.262 | 6.061[2] | 4.898[3] | 3.872[4] | 3.548 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди
- Званичан сајт рјонске администрације Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2020)
- Манаков А. Г., Евдокимов С. И., Григорьева Н. В. Западное порубежье России: географические аспекты становления и развития Псковского региона. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) — Псков: Изд-во АНО «Логос», 2010. — 216 с. —. ISBN 978-5-93066-058-4 неважећи ISBN.
