Лудара (лат. Rubroboletus satanas) отровна је гљива из раздела Basidiomycota и припада породици Boleataceae. Ретко се јављају случајеви тровања овом гљивом.[1]

Лудара
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Fungi
Тип: Basidiomycota
Класа: Agaricomycetes
Ред: Boletales
Породица: Boletaceae
Род: Rubroboletus
Врста:
R. satanas
Биномно име
Rubroboletus satanas
(Lenz) Kuan Zhao & Zhu L. Yang (2014)
Синоними
  • Boletus satanas Lenz (1831)
  • Suillus satanas (Lenz) Kuntze (1898)
  • Tubiporus satanas (Lenz) Maire (1937)
  • Suillellus satanas (Lenz) Blanco-Dios (2015)
Лудара може изазвати озбиљне здравствене сметње!

Опис уреди

Поседује веома масивна плодоносна тела упечатљивих боја.

  • Шешир је широк о 30 цм. Меснат је и чврст, округласт, потом отворен (јастучаст) са валовитом ивицом. На додир је сомотаст. Прљаво беле до сиве је боје. На додир тамни, а након одређеног времена се може вратити својој првобитној боји. [2]
  • Хименофор је цеваст. Цевчице су жуте, а потом зелене. На додир добијају плаве нијансе. Дуге су и поседују малене и округле поре. Површина цевчица (трусиште) жута, потом црвена, при додиру постаје плавозелена.[3]
  • Дршка је димензија до 15x12 цм. Дебела је, здепаста и трбушастог облика. Пуна је и при дну задебљана. Ближе шеширу је жуте боје, а при основи прелази у црвенкасте нијансе. Поседује танку црвену мрежу. [4]
  • Месо је дебело и тврдо. Временом постају меко и сунђерасто. Беличасто је до жуто, а на прелому благо поплави. Непријатног је мириса и укуса.
  • Споре су у маси маслинастосмеђе и димензија 9.5-15 x 4.5-7µm. Вретенастог су облика и глатке су. Поре у близини руба су блеђе у односу на оне које су ближе дршци.[3]
  • Отисак спора је маслинасте боје.

Отровност уреди

Отровна је гљива и изазивач је гастроинтестиналног синдрома. Након кратког латентног периода од 15 минута до 2 сата, јављају се гастроинтестинални поремећаји. Јавља се мучнина и бол у стомаку, након чега следи повраћање. У Озбиљнијим случајевима тровања, јавља се и крвава дијареја, пропраћена дрхтавицом и појачаним знојењем.

Могућност замене уреди

Због своје карактеристичне боје, тешко ју је заменити са неким јестивим врстама из рода Boletus. До замене може доћи евентуално када је гљива млада, па је дршка у светлијим тоновима. Од јестивих вргања се разликује по боји, укусу и мирису.

Еколошки односи уреди

Микоризна је врста. Ступа у симбиозу са дрвећем попут храстова или букви.

Плодоношење уреди

Плодоноси током лета и јесени.

Станиште и распрострањеност уреди

Настањује листопадне шуме, најчешће храстове. Распрострањен је у топлијим регионима Европе, као и Северне Америке. Такође се може наћи и у западним Деловима Азије.[5]

Референце уреди

Спољашње везе уреди