Википедија

Магдалена (река)

Магдалена (шп. Rio Magdalena)[3] је река у Јужној Америци, најдужа у Колумбији. Извире у Северним Андима у Колумбијском масиву и представља удолину између Источних и Централних Кордиљера. Тече према северу на дужини од 1.540 km. Укупна површина њеног слива је око 260.000 km², а просечна проток око 7.000 km³/s. Прима неколико притока на свом току, од којих су најзначајније Каука са леве и Сесар са десне стране (мада је по некима Магдалена притока Кауке). У долини Магдалене налази се неколико насеља, Неива, Пуерто Берио, Ла Глорија и град Баранкиља у самој делти на ушћу у Карипско море. У доњем делу тока река формира велику равницу која се делтасто шири ка ушћу и често је плављена и замочварена.[4]

Магдалена
Река Магдалена
Ток Магдалене
Опште информације
Дужина1.528 km (949 mi)[1] km
Басен257.438 km2
Пр. проток7.200 m3/s (250.000 cu ft/s)[2] ​m3⁄s
СливАтлантски океан
Водоток
ИзворСеверни Анди
Коор. извора1° 56′ 3″ N 76° 36′ 29″ W / 1.93417° С; 76.60806° З / 1.93417; -76.60806
В. извора3.685 m
УшћеКарипско море[2]
Коор. ушћа11° 7′ 0″ N 74° 51′ 0″ W / 11.11667° С; 74.85000° З / 11.11667; -74.85000
Географске карактеристике
Држава/е Колумбија
НасељаБаранкиља
ПритокеКаука
Река на Викимедијиној остави

Курс уреди

 
Река Магдалена у Кундинамарци, Толима

Река Магдалена је највећи речни систем северних Анда, са дужином од 1.612 km.[5] Њени извори су на југу Колумбије, где се Андски подопсег Централних и Оријенталних Кордиљера раздваја, у департману Хуила. Река тече источно, и затим северно у великој долини између две Кордиљере. Она достиже до обалске равнице на око девет степени северно, затим иде на запад око 100 km (62 mi), а затим поново на север, достижући Карипско море у граду Баранкиља у зони познатој као Бокас де Сениза.

Флора и фауна уреди

Риба уреди

 
Река у близини Вилавиеја Вилавиеја, Хуила

Слив реке Магдалене, који обухвата реку Каука и друге притоке, веома је богат рибом. Према подацима из 2008. из слива је познато 213 врста риба.[6] Од тада је описано неколико нових врста из басена, као што је пет из рода Hemibrycon у 2013,[7] две из рода Ancistrus у 2013,[8] и једна из рода Farlowella у 2014.[9] Међу најпознатијим врстама у басену су Kronoheros umbriferus, Ctenolucius hujeta, Geophagus steindachneri, Ichthyoelephas longirostris, Panaque cochliodon, Pimelodus blochii, Potamotrygon magdalenae, Prochilodus magdalenae, Pseudoplatystoma magdaleniatum и Salminus affinis. Око 55% рибљих врста у сливу је ендемско, укључујући четири ендемска рода: сом Centrochir и Eremophilus, и харациди Carlastyanax (често укључен у Astyanax) и Genycharax.[10] Уопштено гледано, рибља фауна показује везе са околним басенима, посебно Атрато и Маракаибо, и у мањој мери и Амазон-Ориноко.[10]

Најпродуктивније риболовне области у Колумбији су у овом басену,[11] али је дошло до драстичног смањења годишње приноса са падом од око 90% између 1975. и 2008. године.[12] Примарне претње су загађење (као што је људски отпад, рударство, пољопривреда и крчење шума које изазивају нанос муља) и губитак станишта (услед изградње брана). Недавно су израђене додатне брана, укључујући Ел Куимбо (отворена 2015. године) и Итуанго (стављена у функцију 2022. године), што је изазвало одређене контроверзе.[13][14] Као резултат загађења, тешки метали су такође откривени у неким комерцијално важним рибама у реци.[15] Према подацима из 2002. године, 19 врста риба у сливу реке је препознато као угрожено.[11]

Друге животиње уреди

Река Магдалена и њена долина прелазе широк спектар екосистема, као што је парамо у свом изворишту, сува шума у ​​горњем делу њене долине, прашума у ​​њеном средњем току, и мочваре у доњем току.[16] Обични кајман, зелена игуана и смеђи пеликан су изобилни овим екосистемима, али друге животињске врсте као што су северноамерички ламантин, магдаленски тинаму, Тодов папагај, амерички крокодил, колумбијски клизач, магдаленска речна корњача, Далова жаболика корњача и црвенонога корњача су у опасности од изумирања.[17]

Поред тога, постоји могући ризик који представља инвазивни нилски коњ. Првобитно увезени од стране Пабла Ескобара, ови нилски коњи су постали дивљи након његове смрти, и од тада су се проширили изван свог првобитног дома на Хациенди Наполес у оближње регионе реке Магдалене.[18][19]

Историја уреди

 
Чампан на Магдалени, око 1860. акватинта by Рамона Тореса Мендеза

Због свог географског положаја на северу Јужне Америке, река Магдалена је од претколумбовских времена била правац ка унутрашњости данашње Колумбије и Еквадора. Неколико народа који говоре карипске језике, као што су Панче и Јаригуи, продрли су кроз западну обалу реке, док је њен источни део био насељен цивилизацијом Муиска, која је названа река Јума.

Исто тако, шпански конквистадори који су стигли у данашњу Колумбију почетком 16. века користили су реку да уђу у дивљу и планинску унутрашњост након што је Родриго де Бастидас открио и назвао реку 1. априла 1501. Током шпанске колонизације Америке, река је била једина транспортна веза која је повезивала Боготу са карипском луком Картахена де Индијас, а самим тим и са Европом.

Магдаленска кампања Пјера Лабатута и Симона Боливара одвијала се дуж реке Магдалене.

Године 1825, Конгрес Колумбије је доделио концесију за успостављање парне пловидбе у реци Магдалени Хуану Бернарду Елберсу,,[20] али се његова компанија затворила убрзо након тога. До 1845. године, пароброди су редовно саобраћали реком[21] све до 1961. године, када су последњи пароброди престали да раде.[20]

У масовним медијима уреди

Највећи део филма Љубав у време колере одвија се у историјском, зидинама ограђеном граду Картахени у Колумбији. Неки снимци екрана приказују реку Магдалену и планински венац Сијера Невада де Санта Марта.

Генерал у свом лавиринту, Габријела Гарсије Маркеса, је фикционализован приказ последњег путовања Симона Боливара низ реку Магдалену, где поново посећује многе градове и села дуж реке.

У делу Магдалена: Река снова (Кнопф, 2020), канадски писац, антрополог и истраживач Вејд Дејвис путује дуж реке чамцем, пешке, аутомобилом и на коњу комбинујући описе природе са епизодама из колумбијске историје.[22]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Sistema de informacion Ambiental de Colombia – SIAC” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 2012-03-15. г. Приступљено 2011-07-13. 
  2. ^ а б „Chapter 14” (PDF). The Pacific and Caribbean Rivers of Colombia: Water Discharge, Sediment Transport and Dissolved Loads. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-25. г. Приступљено 2011-07-13. 
  3. ^ „Polinizaciones: Las Abejas y las Garzas / The Bees and Storks”. Polinizaciones.blogspot.com. 2008. Приступљено 2008-11-06. 
  4. ^ „Sistema Delta Estuarino del Río Magdalena, Ciénaga Grande de Santa Marta”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018. 
  5. ^ Restrepo, Juan D.; Escobar, Rogger; Tosic, Marko (фебруар 2018). „Fluvial fluxes from the Magdalena River into Cartagena Bay, Caribbean Colombia: Trends, future scenarios, and connections with upstream human impacts”. Geomorphology. 302: 92—105. doi:10.1016/j.geomorph.2016.11.007. hdl:10784/26918  . 
  6. ^ Maldonado-Ocampo; Vari; and Usma (2008). Checklist of the Freshwater Fishes of Colombia. Biota Colombiana 9: 143–237.
  7. ^ Román-Valencia; Ruiz; Taphorn; Mancera-Rodriguez; and García-Alzate (2013). Three new species of Hemibrycon (Characiformes: Characidae) from the Magdalena River Basin, Colombia. Rev Biol Trop. 61(3): 1365–1387.
  8. ^ Taphorn; Armbruster; Villa-Navarro; and Ray (2013). Trans-Andean Ancistrus (Siluriformes: Loricariidae). Zootaxa 3641(4): 343–370.
  9. ^ Ballen; and Mojica (2014). A new trans-Andean Stick Catfish of the genus Farlowella Eigenmann & Eigenmann, 1889 (Siluriformes: Loricariidae) with the first record of the genus for the río Magdalena Basin in Colombia. Zootaxa 3765(2): 134–142.
  10. ^ а б Freshwater Ecoregions of the World: Magdalena – Sinu. Архивирано 2017-01-16 на сајту Wayback Machine Retrieved 12 August 2014.
  11. ^ а б Granado-Lorencio; Serna; Carvajal; Jiménez-Segura; Gulfo; and Alvarez (2012). Regionally nested patterns of fish assemblages in floodplain lakes of the Magdalena river (Colombia). Ecol Evol. 2(6): 1296–1303.
  12. ^ Lasso; Agudelo-Córdoba: Jiménez-Segura; Ramírez-Gil; Morales-Betancourt; Ajiaco-Martínez; Gutiérrez; Usma-Oviedo; Muñoz-Torres; and Sanabria-Ochoa (2011). I. Catálogo de los recursos pesqueros continentales de Colombia. Serie Editorial Recursos Hidrobiológicos y Pesqueros Continentales de Colombia. Bogotá (Colombia): Instituto de Investigación de Recursos Biológicos Alexander von Humboldt (IAvH).
  13. ^ International Rivers (18 January 2012). Colombia's El Quimbo in Limbo. Retrieved 12 August 2014.
  14. ^ International Rivers (18 March 2013). Police Detain Ituango Dam Affected. Retrieved 12 August 2014.
  15. ^ Noreña; Arenas; Murillo; Guío; and Méndez (2012). Heavy metals (Cd, Pb and Ni) in fish species commercially important from Magdalena river, Tolima tract, Colombia. Tumbaga 2(7): 61–76.
  16. ^ „Magdalena Valley dry forests”. Приступљено 2011-07-15. 
  17. ^ „CUIDEMOS NUESTRO RÍO MAGDALENA” (PDF) (на језику: шпански). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-03-27. г. Приступљено 2011-07-15. 
  18. ^ Kremer, W. (26. 6. 2014). „Pablo Escobar's hippos: A growing problem”. BBC. Приступљено 31. 7. 2017. 
  19. ^ Howard, B.C. (10. 5. 2016). „Pablo Escobar's Escaped Hippos Are Thriving in Colombia”. National Geographic. Приступљено 26. 2. 2018. 
  20. ^ а б „Navegación a Vapor en Colombia | xcafe.co” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 2012-03-27. г. Приступљено 2011-07-15. 
  21. ^ Alfred Hettner. „En el río Magdalena.”. Viajes por los Andes colombianos: (1882–1884) (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 28. 04. 2011. г. Приступљено 2011-07-15. 
  22. ^ „Book review: Magdalena: River of Dreams”. The Economist (22-28 August 2020). The Economist Newspaper Limited. 

Литература уреди

  • Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Јужне Америке, Географски факултет, Београд
  • Arbeláez Cortés, Enrique; Torres, María Fernanda; López Álvarez, Diana; Palacio Mejía, Juan Diego; Mendoza, Ángela María; Medina, Claudia Alejandra (2015). „La biodiversidad congelada de Colombia: 16 años de la colección de tejidos del Instituto Humboldt” [Colombian frozen biodiversity - 16 years of the tissue collection of the Humboldt Institute]. Acta Biológica Colombiana, Universidad Nacional de Colombia. 20: 163—173. 
  • Nieto Escalante, Juan Antonio; Sepulveda Fajardo, Claudia Inés; Sandoval Sáenz, Luis Fernando; Siachoque Bernal, Ricardo Fabian; Fajardo Fajardo, Jair Olando; Martínez Díaz, William Alberto; Bustamante Méndez, Orlando; Oviedo Calderón, Diana Rocio (2010). Geografía de Colombia [Geography of Colombia] (на језику: шпански). Bogotá, Colombia: Instituto Geográfico Agustín Codazzi. ISBN 978-958-8323-38-1. 
  • Rodríguez Becerra, Manuel (2001). „La biodiversidad en Colombia” (PDF). Manuel Rodríguez Becerra. стр. 1—32. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 2017-01-30. 
  • „V Informe nacional de biodiversidad de Colombia - ante el convenio de diversidad biológica” (PDF). United Nations Development Program. 2014. стр. 1—156. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2015. г. Приступљено 2017-01-30. 
  • Woods, Sarah (2008). Colombia. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-242-2. Приступљено 2017-01-30. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Магдалена_(река)&oldid=27557255”