Малахија
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Пророк Малахија (מַלְאָכִי на хебрејском) је последњи од јеврејских пророка по времену.
Родио се после повратка Јевреја из ропства вавилонског, око 420. п. н. е.[1] Био је лицем необично леп. По предању, народ га је називао анђелом, можда због његове спољашње лепоте или због душевне чистоте, или пак због дружбе с анђелом Божјим. Често је говорио с анђелом лицем у лице. Када се то дешавало, и други су неки чули глас анђелски, али се нису удостојили да виде лице анђелско. Оно што му је анђео јављао, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни Израиљ и на безаконе свештенике.[2] На петсто година пре Христа прорекао је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но, у главном, он је пророк дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и после њега није више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља.
Према Светом Предању, Малахија потиче из Завулоновог племена, упокојио се у младости; прорекао да ће храм у Јерусалиму поново бити изграђен након ропства, вероватно око 400. п. н. е; био велики бранитељ вере и закона у данима Јездре и Немије, као што су Агеј и Захарија били у данима Зоровавеља.
Малахија је изобличавао народ због немарљивости при приношењу дарова, свештенике због одступања од вере, претио им је судом Божијим за разне пороке и хуле; истовремено предвидео је славу другог храма и јасно предвиђа долазак Месије, појаву Претече и надолазећи Суд Божији.
У Исусово време, његова пророчанства нису само понављали апостоли, већ су била познати књижевници и народ.[3]
Српска православна црква слави га 3. јануара по црквеном, а 16. јануара по грегоријанском календару.[4]
Извори уреди
- ^ „Православни подсетник”. www.pravoslavno.rs. Приступљено 2024-01-23.
- ^ „Пророк Малахија”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23.
- ^ „Память святого пророка Малахии – Жития святых свт. Димитрия Ростовского”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-10-31.
- ^ „Свети пророк Малахија, недјеља, 16. јануар” (на језику: српски). 2022-01-16. Приступљено 2024-01-23.
Напомене уреди
- Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
