Мала Дренова је насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 735 становника (према попису из 1991. било је 787 становника).

Мала Дренова
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаТрстеник
Становништво
 — 2011.735
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 13″ С; 21° 05′ 28″ И / 43.686833° С; 21.091166° И / 43.686833; 21.091166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина227 m
Мала Дренова на карти Србије
Мала Дренова
Мала Дренова
Мала Дренова на карти Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознакаTS

Историја уреди

До Другог српског устанка Мала Дренова се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Мала Дренова улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Из овог места је био народни гуслар Војислав Ерац (1914-1942).[2]

 
Споменик борцима у ослободилачким ратовима у Малој Дренови

Демографија уреди

У насељу Мала Дренова живи 622 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (42,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 220 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,34.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 899
1953. 888
1961. 894
1971. 880
1981. 896
1991. 787 765
2002. 735 794
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
727 98,91%
Македонци
  
3 0,40%
Црногорци
  
1 0,13%
непознато
  
3 0,40%
Мала Дренова у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 28 29 29 53 33 34 33 32 33 34 34 35
Пореске главе* - 40 35 63 36 35 40 35 37 38 39 39
Арачке главе** 78 91 91 111 88 82 94 93 91 95 93 97
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ Гуслао на двору Карађорђевића („Вечерње новости“, 10. мај 2015)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди