Манастир Раковац
Манастир Раковац припада Епархији сремској Српске православне цркве. Налази се на северној страни Фрушке горе у Раковцу, 10 km од Новог Сада. Манастирска црква посвећена је св. Козми и Дамјану.
| Манастир Раковац | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Епархија | Епархија сремска |
| Оснивање | 15. век |
| Оснивач | Рака Милошевић |
| Управник | јеромонах Евгеније Пилиповић |
| Место | Раковац |
| Држава |  Србија |
Историја уреди
На основу легенде сачуване у једном старом спису, Раковац је основао крајем 15. века Рака Милошевић, велики коморник деспота Јована Бранковића, који је на том месту убио јелена. Како се јелен у хришћанству сматра симболом самоће и чистоте монашког позива, Рака је обећао да ће свој грех искупити, тако што ће на том месту изградити манастир. Међутим први званични документ о манастиру Раковац датира из 1546. године када су Турци извршили попис Срема, ради убирања пореза.[1] Током свог постојања манастир је неколико пута био мање или више оштећен, међутим највећу штету претрпео је у Првом светском рату када је опљачкан, и у Другом светском рату. Рату када је минирана црква и звоник јер је у њему откривена партизанска штампарија.
Јеромонах раковачки и "молер" Силвестар оставио је рукопис свог путописа у Свету Земљу и Јерусалим. Калуђер је боравио на том поклоничком путу између 15. јула 1745. године и 3. априла 1746. године.[2] Поред двојице сабраће калуђера раковичких у друштву се део пута (до Солуна) нашао и зограф Христифор Жефаровић.
Барокни звоник подигнут је 1735, тространи конак 1771. Иконостас цркве осликао је Василије Остојић из Новог Сада.[1]
Помињу се 1817. године претплатници забавне књиге Милована Видаковића, калуђери раковачки: игуман Прокопије Болић архимандрит, Синесије Косанић намесник, јеромонах Богомил Ковачевић.[3]
У зиду капеле манастира Раковца, 1893. године, похрањене су кости митрополита београдско-карловачког Вићентија Јовановића, заслугом тадашњег митрополита карловачког и патријарха српског Георгија Бранковића.[4]
Управа манастира је пред Други светски рат поклонила земљиште за дечије опоравилиште, чије је подизање планирало учитељско удружење старопазовачког среза.[5]
Црква Манастира је током 90-их година већим делом обновљена, а 2003. године, захваљујући донацијама, започета је изградња и обнова конака.
Старешине манастира уреди
- Гаврила Бедов игуманија манастира, (1990—2020).[6]
- Евгеније Пилиповић игуман манастира, (2020—).[7]
Галерија уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Grlica, Mirko, ур. (2010). Koliko se poznajemo: iz istorije nacionalnih zajednica u Vojvodini. Novi Sad: Izvršno veće APV. стр. 5.
- ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1930.
- ^ Милован Видаковић: "Љубомир у Елисијуму...", Будим 1817.
- ^ О манастиру на сајту Манастири-цркве
- ^ "Политика", 12. март 1941
- ^ „Епископ Василије над одром мати Гавриле: Трудом и љубављу пред Господа”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-10.
- ^ „СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТЕ ПЕТКЕ У НИШУ НА ДАН ОБРЕТЕЊА МОШТИЈУ СВЕТОГ НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ”. Православна Епархија нишка (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступљено 2022-04-10.
Спољашње везе уреди
- Раковац Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јун 2014)
- Манастир Раковац
