Марина Маљковић (Београд, 26. септембар 1981) српски је кошаркашки тренер. Тренутно је селекторка женске кошаркашке репрезентације Србије.

Марина Маљковић
Марина Маљковић 2013.
Лични подаци
Датум рођења (1981-09-26)26. септембар 1981.(42 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Тренерска каријера
Године Клубови
2004—2007
2007—2009
2009—2013
2011—2017
2013—2016
2016—2018
2017—
2018—2020
2020—2022
2022—2023
Ушће
Хемофарм
Партизан
Србија
Лион
Галатасарај
Србија
Шангај Свордфиш
Денсо Ирис
Фенербахче

Каријера уреди

Као ћерка познатог тренера добила је прилику да се бави тренерским послом са свега 16 година када је била асистент у Француској, у клубу за који је играла. Након што је дипломирала и добила лиценцу за кошаркашког тренера започела је самостални рад у локалном клубу Ушће. Тренирала је све млађе селекције, а сениорски тим је успела да за две године из Српске лиге доведе у А лигу тадашње Србије и Црне Горе. Током лета 2007. године постаје тренер вршачког Хемофарма са којим осваја две националне титуле (2007/08. и 2008/09) и два купа (2007/08. и 2008/09). У лето 2009. прелази у београдски Партизан [1] где наставља са сјајним резултатима, освојивши још четири националне титуле (2009/10, 2010/11, 2011/12. и 2012/13), два купа (2010/11. и 2012/13) и две Јадранске лиге (2011/12. и 2012/13). После финансијских проблема у Партизану, у лето 2013. године сели се у Француску где је тренирала Лион. [2] Након Лиона радила је у Галатасарају где је освојила Еврокуп у сезони 2017/18, затим се вратила на клупу репрезентације Србије. Упоредо је водила и кинески Шангај Свордфиш, јапански Денсо Ирис, да би уследио повратак у турску кошарку где је преузела Фенербахче са којим је прво освојила титулу првака државе (2021/22), а потом и дошла до свог највећег тренерског успеха у клупској кошарци освојивши Евролигу у сезони 2022/23. Веома успешну сезону завршила је новом титулом првака Турске.

Шест узастопних година је бирана за најбољег тренера Женске кошаркашке лиге Србије.

Репрезентација уреди

Марина је била асистент женске репрезентације Србије испод 18 година 2004. године као и 2005. када је та селекција освојила сребрну медаљу на светском првенству, изгубивши у финалу од САД. 2011. године је промовисана у главног тренера сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије. На Европском првенству 2013. године успева да доведе репрезентацију до полуфинала, али не и до медаље. На Светском првенству 2014. године предводила је Србију до четвртфинала. Као главни тренер сениорске женске кошаркашке репрезентације Србије остварила је свој највећи успех освајањем златне медаље на Европском првенству 2015. играном у Мађарској и Румунији. Победом против Француске у финалу у Будимпешти – 76:68 (15:22, 18:10, 20:17, 23:19) освојена је не само прва медаља за Србију као самосталну државу него и прво злато у читавој историји наше женске кошарке. Уједно је обезбеђен и директан пласман на Олимпијске игре 2016. у Рију.[3]

Марина је предводила српску женску кошаркашку репрезентацију до историјске бронзане медаље у Рију и то је прва олимпијска медаља за Србију у женској кошарци.[4]

Успела је да освоји још једну златну медаљу на Европском првенству 2021. године одржаном у Француској и Шпанији.[5]

Трофеји уреди

Хемофарм уреди

Партизан уреди

Лион уреди

  • Челенџ раунд (1) : 2014.

Галатасарај уреди

Фенербахче уреди

Репрезентација Србије уреди

Лични живот уреди

Ћерка је кошаркашког тренера Божидара Маљковића.

Животни мото Марине гласи: Увек може још, увек може боље, увек може више.

Одликовања уреди

Референце уреди

  1. ^ „Маљковић у Партизану”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2014. 
  2. ^ (језик: француски)Marina Maljkovic nouvelle coach du Lyon Basket Feminin
  3. ^ „Serbia women win EuroBasket title, gain first Olympics berth”. espn.go.com. Associated Press. 29. 6. 2015. Приступљено 29. 6. 2015. 
  4. ^ „Devojke ispisale istoriju – bronzane na debiju u Riju!”. b92 sport. 20. 8. 2016. Приступљено 20. 8. 2016. 
  5. ^ „Srbija je šampion Evrope!”. б92. Приступљено 27. 6. 2021. 

Спољашње везе уреди