Марин Санудо Млађи
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Марин Санудо (22. мај 1466, Венеција — 4. април 1536, Венеција) знан и на италијанизованом, као Марино Сануто Млађи (итал. Marino Sanuto il giovane) познати је историчар из Млетачке републике, са краја XV и почетка XVI вијека.
| Марин Санудо Млађи | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. мај 1466. |
| Место рођења | Венеција, Млетачка република |
| Датум смрти | 4. април 1536. (69 год.) |
| Место смрти | Венеција, Млетачка република |
По завршетку студија, посветио се истраживању историје свог родног града. Пише дјело о најстаријој историји Венеције и описује живот млетачких дуждева. Од 1498. је члан Великог вијећа, а службени историчар Млетачке републике постаје 1531. године, након чега пише хроничарске записе („Diarii“) у 58 великих свезака (40000 страница текста).
Маринови подаци за историју Црне Горе уреди
Дјело „Diarii“ тиче се раздобља од 1496. до 1533. године (са извјештајима млетачких посланика са европских дворова и њихових провидура из Далмације и Боке). Обухвата и ствари значајне за историју Црне Горе, с краја XV и почетка XVI вијека. Ради се о драгоцјеним подацима о Ђурђу Црнојевићу и његовој породици (који су се, 1496. године налазили у Венецији, након напуштања Црне Горе услед притиска Османлија). Оставио је списе о дјелатности Ђурђа: његовом настојању да уз помоћ Млетачке републике, папе и француског краља Шарла VIII од Валоа (1470 - 1498) поврати власт у Црној Гори. Саопштио је податке о односима: Млетака и Црногораца, политичким и економским дешавањима у Доњој Зети (црногорском Приморју) односима Венеције и Отоманског царства, на подручју Црне Горе. Писао је о Скендер-бегу Станку Бушатлији (Станку Црнојевићу), последњим данима Ђурђа[1] Црнојевића и о његовим потомцима.
Извори уреди
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Српски на српском”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-05.
Литература уреди
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 5 „Daily Press-Вијести“, 2006.
Види још уреди
