Марија Петралифена
Марија Петралифена (грчки: Μαρία Δούκαινα Κομνηνή Πετραλίφαινα) је била жена Теодора Комнина Дуке, епирског владара (1224−1230) и самопроглашеног цара Солуна.
Биографија уреди
Марија је припадала средњовековној византијској породици италијанског порекла, Петралифама. Њен бат Јован Петралиф је био високи племић на двору византијског цара Исака II Анђела (владао 1185-1195, 1203-1204) и изабран је за управника Тесалије и Македоније. Године 1195. играо је значајну улогу у свргавању Исака и доласку на власт Алексија III Анђела (1195-1203). Јованова ћерка Теодора Петралифена удала се за Михаила II Комнина Дуку, нелегитимног сина оснивача Епирске деспотовине, Михаила I Комнина Дуку.[1][2] Марија се удала за Теодора Комнина Дуку током Теодоровог боравка на двору Теодора I Ласкариса.[3] Теодор је био син севастократора Јована Дуке и Зоје Дукине.[4] Након Четвртог крсташког рата и пада Цариграда у руке крсташа, Теодор је пратио Ласкариса до Мале Азије, где је овај основао Никејско царство.[5] Око 1210. године Теодор је позван од стране Михаила I Комнина Дуке у Епир, где су њих двојица основали независну грчку државу.[6] Михаилу је требала Теодорова помоћ. Михаилов син није потицао из легитимног брака, а његова преостала полубраћа била су неспособна за владавину.[7] По Константину Варзасу, прво дете Марије и Теодора рођено је око 1206. године. У изворима се Марија никада не помиње по презимену.[8]
Потомство уреди
Марија и Теодор су имали четворо деце:
- Ана Анђелина Комнина Дукина, удата за српског краља Стефана Радослава.
- Јован Комнин Дука, солунски цар од 1237. године.
- Ирина Комнина Дукина, удата за Јована Асена.
- Димитрије Анђео Дука, солунски владар од 1244. године.
Референце уреди
- ^ ODB, "Petraliphas" (A. Kazhdan), p. 1643.
- ^ Varzos 1984, стр. 554 (note 20).
- ^ Polemis 1968, стр. 90
- ^ Varzos 1984, стр. 548
- ^ Varzos 1984, стр. 553–554.
- ^ ODB, "Theodore Komnenos Doukas" (M. J. Angold), p. 2042.
- ^ Varzos 1984, стр. 553
- ^ Varzos 1984, стр. 554, 555 (notes 21, 22).
Литература уреди
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press.
- Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (на језику: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 01. 2021. г. Приступљено 30. 06. 2023.