Маркова Црква

Маркова Црква
Маркова Црква;
	Црква Светог Димитрија
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Лајковац
Становништво
— 2011.	111
Географске карактеристике
Координате	44° 19′ 23″ С; 20° 05′ 08″ И / 44.323166° С; 20.085666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	172 m
	Маркова Црква Маркова Црква на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA

Маркова Црква је насеље у Србији у општини Лајковац у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 111 становника.

Овде се налазе Црква Светог Димитрија, Кумова воденица и Воденица и ваљарица Сретеновића.

Историја места уреди

Будући да је име месту дошло од назива цркве која се у њему налази, то се историја Маркове Цркве, особито у најранијим поменима, узима за једно те исто.

У 17. веку уреди

Најранији траг насељу може бити унос у Поменику манастира Раче, који је настао између 1616. и 1682. године. У Поменику се међу почившим митрополитима помиње извесни Максим, док поред његовог имена стоји Маркова Црква^[1].

Унос у Поменику манастира Рача, који се односи на почившег митрополита Максима и место - Маркова Црква

У 18. веку уреди

Следећи помен насеља је из 18. столећа. Аустро-турски рат, започет 1716, окончан је 1718. године Пожаревачким миром. Знатни делови данашње Централне Србије су припали династији Хабзбург која је од њих формирала домен под именом Краљевина Србија чији је краљ био Карло Шести. Простором ослобођене Србије управљала је Земаљска администрација на челу са гувернером фелдмаршалом Карлом Александаром, војводом од Виртемберга. Претходно је, током прве три године аустријског присуства, управу имала Војна командантура за чијег је мандата извршен први попис насеља и становника. Главни смисао пописа је било разграничење са Османским царством, као и стицање информација о бројности насеља и становника ради увођења намета.

За разлику од округа у Шумадији и Поморављу који су страшно пострадали у рату два царства, Ваљевски дистрикт није претрпео знатну штету. Отуд ниједно од 126 насеља у округу није било пусто. У том, Најперговом попису из 1718. године налази се и место Маркова^[2] које се засигурно односи на данашњу Маркову Цркву. У прилог томе говоре Стромово, Придворица и Ратковци који се помињу одмах пре, као и Стошићи (данас заселак Словца), Вировци и оба Мушића који се наводе после Маркове, тј. географским следом којим се и данас сва поменута села нижу.

Маркова Црква у Најперговом попису Србије из 1718. године

У прилогу се види да је у селу била само једна кућа. Међутим, аустријски пописивачи нису посећивали свако насеље, него су податке узимали од кнежинских старешина или појединачних житеља насеља, па су зато истицали да сумњају у тачност података. Ипак, кратак рок који су имали на располагању, није пописивачима давао времена да провере истинитост информација, па су их уносили како су их добијали. Сличну скепсу према ономе што су добили а нису могли сами да провере изнео је и војни комесар Франц Михаел Билард, коме је после разграничења са Турском дато у задужење да изврши нови попис до априла 1719, и то у дикстриктима Крагујевац, Рудник, Ваљево, Шабац, Београд и Чачак, ради разрезивања контрибуција^[3].

Послењи помен током постојања аустријске Краљевине Србије (1718-1739) датиран је у 1738. годину, када је Маркова Црква поменута као једно од 22 насеља у Дистрикту Палеж (Обреновац), под именом Марковацеска (Markovacesqua)^[4].

Помен Маркове Цркве под именом Markovacesqua у аустријском попису насеља из 1738. године

Демографија уреди

У насељу Маркова Црква живи 93 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (40,9 код мушкараца и 48,3 код жена). У насељу има 39 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника, док је 2011. евидентиран пораст од једног становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	244
1953.	252
1961.	211
1971.	165
1981.	162
1991.	131	129
2002.	110	110
2011.	111

Етнички састав према попису из 2011.‍^[6]

Срби	111	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	0
80+	1	2
75—79	1	1
70—74	5	3
65—69	7	6
60—64	3	5
55—59	2	1
50—54	7	7
45—49	5	2
40—44	2	3
35—39	4	4
30—34	3	2
25—29	5	3
20—24	4	3
15—19	2	2
10—14	6	0
5—9	4	2
0—4	3	0
Просек :	40,9	48,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	50	56	58	54	52	45	39

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	11	10	5	5	4	4	0	0	0	0	2,82

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	51	14	32	3	2
Женски	44	5	31	8	0
УКУПНО	95	19	63	11	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	24	1	0	7	7
Женски	7	3	0	0	2
УКУПНО	31	4	0	7	9
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	3	0	0	1
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	2	3	0	0	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	0	0	2	0
УКУПНО	0	0	1	2	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0

Галерија уреди

Маркова црква - етно комплекс
Маркова црква - црква светог Димитрија
Маркова црква - црква светог Димитрија
Маркова црква - црква светог Димитрија
Маркова црква - црква светог Димитрија
Маркова црква - комплекс Кумова воденица
Маркова црква - комплекс Кумова воденица
Маркова црква - комплекс Кумова воденица
Маркова црква - споменик српском ратнику

Референце уреди

^ Приредио: Јовановић, Томислав (2005). Поменик манастира Раче. Бајина Башта: Рачанска фондација. стр. 23 (6а). ISBN 9788690734702.
^ Пантелић, Душан (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира. Београд: САНУ. стр. 27.
^ Пантелић, Душан (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира. Београд: САНУ. стр. 10—11.
^ Langer, Serbien unter der kaiserlichen Regierung : 1717 - 1739 (1889). У: Mittheilungen des K.K. Kriegs-Archivs N.F. III Bd. Wien: Verlag von L. W. Seidel & sohn. стр. 93 (247).
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] Приредио: Јовановић, Томислав (2005). Поменик манастира Раче. Бајина Башта: Рачанска фондација. стр. 23 (6а). ISBN 9788690734702.

[2] Пантелић, Душан (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира. Београд: САНУ. стр. 27.

[3] Пантелић, Душан (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира. Београд: САНУ. стр. 10—11.

[4] Langer, Serbien unter der kaiserlichen Regierung : 1717 - 1739 (1889). У: Mittheilungen des K.K. Kriegs-Archivs N.F. III Bd. Wien: Verlag von L. W. Seidel & sohn. стр. 93 (247).

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]