Марко Краљевић и вила

Песма Марко Краљевић и вила је народна епска песма која припада циклусу песама о Марку Краљевићу, настала је у времену када је српском народу био потребан јунак, који би се издвајао по снази, памети и јунаштву, као такав уливао је наду српском народу, за време турске власти. У песми је опеван сукоб Марка Краљевића и виле.

Марко Краљевић

Садржај

У песмама и причама у далекој прошлости виле су описиване као божанска бића неприкосновене моћи које одликују такмичарски дух и магијске способности, веома су лепе, али исто тако сујетне и плаховите.

У овој песми вила Равиојла је сачувала та најстарија својства вила: била је лепа, сујетна, лепо је певала и није могла да допусти да један обичан смртник буде њој у нечему раван, што је типична особина божанстава. Сазнавши да Марков побратим Милош пева лепше од ње, постала је страшно љубоморна и забранила му је да пушта свој прелепи царски глас и да се песмом оглашава по Мироч планини.

Марко Краљевић, кавгаџија и бунтовник у срцу, пркосан и жељан да се супротстави вили и њеним претњама, натерао је свог побратима да запева и тако изазвао његову несрећу, јер чим је пустио свој глас вила је испунила своји претњу и без оклевања га је устрелила у срце и главу. Погођен смрћу свог побратима коју је сам изазвао и испуњен жудњом да се освети, Марко је желео да се обрачуна са вилом. Није се плашио њених натприродних моћи, нити очекиваног исхода њихове борбе која би била борба између обичног човека, смртника и непобедивог божанског бића. По сваку цену је желео да заштити оно што представља највећу српску светињу, а то је побратимство и љубав према свом побратиму.

Анализа

Књижевна врста:

• Епска песма из циклуса песама о Марку Краљевићу

Књижевни род:

• Епика

Тема: Борба између Марка Краљевића и виле надахнута његовом љубављу према побратиму војводи Милошу

Главни ликови:

• Марко Краљевић
• Милош
• вила Равиојла

Место радње: Мироч планина

Композиција

Увод

Сукоб Марка Краљевића и виле је оно на чему се темељи целокупна радња песме чији су носиоци храбри српски јунаци Марко Краљевић и Милош Обилић. Реч побратим означава важан однос међу људима. Побратими су један другом по свему равни и једнаки, воле се и узајамно поштују. О емотивној једнакости Марка и Милоша инсистира се већ у почетним стиховима песме: "...Један другом бело лице љуби
Од милоште до два побратима..."
Иако су побратими и између њих влада равноправност, Марко и Милош у овој песми нису опевани као јунаци исте моћи. Милош је слабији, рањивији и плаши се казне виле Равиојле, док је Марко онај који зна како се заштитити од виле и онај који преузима улогу заштитника.

Заплет

Вила

Вила је чувар горе планине, чувар границе и господарица оног света, а улаз у тај свет строго је забрањен непосвећенима људима. Чак и када би им се дозволио улаз, они нису смели ни да говоре ни да се осврћу док бораве у њему. Врста и тежина казне за оног ко се не придржава правила увек је била иста: рањавање или смрт. Виле су кажњавале свако својевољно нарушавање граница њиховог домена и неодговарајуће понашање. Самим Марковим лепим певањем и натпевавањем са вилом прекинута су правила, и Милош је морао бити кажњен.

"...Милош пева, вила му отпева,
Лепше грло у Милоша царско,
Јесте лепше него је у виле.
Расрди се вила Равиојла,
Пак одскочи у Мироч планину,
Запе лука и две беле стреле,
Једна уд’ри у грло Милоша,
Друга уд’ри у срце јуначко..."

Врхунац

Борба Марка Краљевића са вилом је сукоб сличног са сличним. Снажан јунак мора имати снажног противника, оног који му је раван. Марко је био пун снаге, воље и жеље за победом, али је вила била моћнија. Зато он, свестан своје ограничености у помоћ призива свог верног сапутника, коња Шарца. који је видовит, има моћ да види натприродне појаве и зна како да се креће кроз планину која је простор демона. Тако је, у овој песми, по својим својствима Шарац равноправан вили, и једино заједно, коњ и коњаник имају моћ да надвладају демоне природе. Да би досегао вилу, Шарац мора да се пропне до облака тако што ће скакати три копља у висину и четири унапред.

"...Вила лети по вру планине,
Шарац језди по среди планине,
Ни где виле чути ни видети.
Кад је Шарац сагледао вилу,
По с три копља у висину скаче,
По с четири добре у напредак,
Брзо Шарац достигао вилу..."

Расплет

У тренутку када је вила сустигнута, она бива сурово кажњена. Марко на њој искаљује сав свој бес и гнев и тера је да оживи Милоша. Искористивши Маркову љубав према богу и Јовану Крститељу, вила га моли за опроштај, а када јој Марко подари живот одлази у скупљање лековитог биља. Набравши биље по Мирочу, Равиојла исцељује и васкрсава Милоша Облића и чини га бољим него што је био.

"...Лепше грло у Милоша царско,
Јесте лепше него што је било,
А здравије срце у јунаку,
Баш здравије него што је било."

Милош се тако поново рађа у свом новом лику мајстора певача, бољи, лепши и здравији, онакав какав је као идеални јунак и описан у својој друштвеној заједници.

Литература

• Ђурађ Бањац: Антологија народних песама, ЈРЈ, Београд, 2009.