Википедија

Марко Менгони

Марко Менгони (Ронкиљоне, Витербо, 25. децембар 1988) је италијански поп певач и текстописац који је стекао славу 2009. године, након победе у трећој сезони италијанског талент шоуа X Factor.[2] Од тада је продао преко 2.8 милион плоча у Италији, седам пута узастопно на врху италијанске листе албума и петнаест пута улазећи у топ 10 италијанских синглова.[3][4] Победио је на музичком фестивалу у Санрему 2013. и поново 2023. године.

Марко Менгони
Менгони 2023. године
Лични подаци
Датум рођења(1988-12-25)25. децембар 1988. (35 год.)
Место рођењаРонкиљоне, Витербо, Италија
Занимање
  • кантаутор
  • гласовни глумац
Музички рад
Активни период2009—данас
Жанрпоп[1]
Издавачке кућеSony Music
Остало
Веб-сајтmarcomengoni.it

Његовом дебитантском продуженом издању из 2009. године, Dove si vola, претходио је сингл са истим насловом, који је доспео на прво место италијанске топ листе за дигитално преузимање и такође је послужио као његова крунишна песма. У фебруару 2010. Менгони се такмичио на 60. музичком фестивалу у Санрему са песмом Credimi ancora, пласиравши се на треће место у пољу од петнаест.[5] Песма је укључена у његову другу проширену представу Re matto, која је дебитовала на првом месту у Италији. ЕП је промовисан кроз италијанску турнеју, која је донела ливе албум Re matto live . Менгонијев први студијски албум у пуној дужини, Solo 2.0, објављен је у септембру 2010. и добио је златни сертификат од стране Федерације италијанске музичке индустрије .

Менгони је 2013. победио на 63. музичком фестивалу у Санрему са песмом L’essenziale. Током такмичења, интерно је изабран од стране RAI-а да представља Италију на Песми Евровизије 2013. у Малмеу, где је извео L’essenziale. Песма је такође постала главни сингл албума #prontoacorrere, који је постао његов четврти број један на италијанској листи албума. Менгони је 2015. објавио албуме Parole in circolo и Le cose che non ho, који су били део истог уметничког пројекта, укључујући и ливе плочу Marco Mengoni Live, а сви су достигли прво место на листи италијанских албума. Након сарадње Come neve са италијанском певачицом Ђорђом 2017, објавио је свој седми узастопни албум број један Atlantico 2018. године. Године 2023, десет година након свог првог тријумфа, победио је на 73. музичком фестивалу у Санрему са Due vite, чиме је добио право да поново представља Италију на Песми Евровизије овог пута у Ливерпулу.

Током своје каријере, Менгони је добио неколико награда, укључујући две TRL награде, девет Wind Music Awards, девет МТВ италијанских музичких награда и Nickelodeon Kids' Choice Awards [en]. Године 2010. и 2015. освојио је МТВ европску музичку награду за најбољег европског извођача, поставши први италијански уметник који је освојио ту награду. Године 2013. освојио је и МТВ европску музичку награду за најбољег извођача у јужној Европи.

Младост уреди

Марко Менгони је рођен 25. децембра 1988. у Ронциглионеу, општини у провинцији Витербо у централној Италији, где је провео и младост.[6] Он је једино дете Надие Ферари и Мауриција Менгонија.[7][8][9] Са 14 година, док је студирао индустријски дизајн у средњој школи, почео је да иде на часове певања.[10][11] Менгони је касније почео да наступа као члан петочлане вокалне групе.[11] Након што је завршио школу, преселио се у Рим, где је уписао школу језика.[11] Током студија повремено је радио као бармен и наступао је у клавирским баровима и на свадбама.[12] Током истих година, стекао је своје прво искуство у снимању музике, радећи као миксер звука и као музички програмер.[11]

Музичка каријера уреди

2009: Икс фактор и Dove si vola уреди

Менгони је био на аудицији за трећу серију италијанског шоу талената Икс Фактор 2009. године, изводећи обраду песме Едуарда Де Крешенца Uomini semplici.[13] У категорији у којој је био, „16–24 година“, ментор му је био Морган [en], који је изабрао Менгонија као једног од своја четири најбоља такмичара који су напредовали до емисија уживо.[14] Током емисија уживо изводио је песме из широког спектра жанрова, примајући честитке и дивљење популарних италијанских певача као што су Мина, Гиоргиа, Елиса и Адриано Челентано.[15][16] Дана 2. децембра 2009. године, Менгони је проглашен победником такмичења, добијајући уговор о снимању са наведеном вредношћу од 300.000 евра и аутоматски изабран за једног од учесника музичког фестивала у Санрему 2010. године.[17]

Менгонијев победнички сингл, Dove si vola, дебитовао је на првом месту италијанске топ листе дигиталних преузимања,[18] и био је укључен у проширену песму са истим насловом, објављену 4. децембра 2009.[19] ЕП, који такође укључује оригиналну песму Lontanissimo da te и пет студијских снимака обрада које је претходно извео током ТВ емисије,[20] је достигао девето место на листи италијанских албума[21] и добио је платинасти сертификат од стране Федерације италијанске музичке индустрије.[22]

2010: Фестивал у Санрему и Re matto уреди

 
Менгони током концерта 2010

У фебруару 2010, Менгони се такмичио у секцији великих уметника 60. музичког фестивала у Санрему, пласиравши се на треће место са песмом Credimi ancora.[23][24] Након што је објављен као сингл, Credimi ancora је достигао врхунац на трећем месту у Италији и добио је платинасти сертификат од стране Федерације италијанске музичке индустрије.[25] Песма је такође укључена у Менгонијев други ЕП, Re matto, објављен 17. фебруара 2010. ЕП је држао прво место на италијанској листи албума четири узастопне недеље,[26] а такође је изнедрио синглове Stanco (Deeper Inside) и In un giorno qualunque.[27][28]

ЕП је такође промовисан кроз Менгонијеву прву концертну турнеју, Re matto live, која је дебитовала у Милану 3. маја 2010. и састојала се од 56 двочасовних емисија,[29][30] укључујући кореографије Луке Томасинија и песме из његовог претходног студија плоче, као и обраде као што су Live and Let Die, (I Can't Get No) Satisfaction, Mad World, Proud Mary and Tears in Heaven.[31][32][33] Током турнеје снимљен је албум и видео албум турнеје. Објављен је 19. октобра 2010. под називом Re matto live[28] и дебитовао је и достигао врхунац на италијанској листи албума, а касније је добио платинасти сертификат од стране Федерације италијанске музичке индустрије.[22]

Током исте године, Менгони је добио награду TRL за човека године.[34] Након што је изгласан за најбољег италијанског извођача на МТВ ЕМА 2010, такође је освојио награду за најбољег европског извођача, поставши први италијански уметник који је добио ту награду.[35][36]

2011–2012: Solo 2.0 уреди

Менгони је 2. септембра 2011. објавио сингл Solo (Vuelta al ruedo), који је претходио његовом првом студијском албуму у пуној дужини, Solo 2.0 . Менгони је коаутор већине песама на албуму,[37] радећи са композиторима укључујући италијанске кантауторе Нефа и Денте.[38] Под утицајем електронске и рок музике,[39][40] албум такође укључује песме са италијанском акапела групом Cluster и оркестром који је режирао Фабио Гуријан.[39] Издат 27. септембра 2011, Solo 2.0 је дебитовао на првом месту на италијанској листи албума[41] и био је сертификован златним за домаћу продају већу од 30.000 јединица. 21. октобра 2011, Tanto il resto cambia је објављен као други сингл албума, док је трећи сингл, Dall'inferno, објављен на италијанским радио станицама 27. јануара 2013.[42]

Године 2011. Менгони се такође појавио на компилационом албуму Лучија Дале Questo amore, правећи дует са њим на новој верзији хита Meri Luis,[43] и на видео албуму Рената Зероа Sei Zero, изводећи Per non essere così.[44] Да би промовисао свој први албум пуне дужине, Менгони је кренуо на италијанску турнеју, Solo tour 2.0, која је дебитовала 26. новембра 2011. у Милану.[45] У априлу 2012. почела је друга етапа турнеје. Одржавајући се у италијанским позориштима, креирао га је Менгони са Андреом Ригонатом и италијанском певачицом Елисом.[46]

2013–2014: Фестивал у Санрему, #prontoacorrere и Песма Евровизије уреди

Mengoni presenting the song he is performing in the Eurovision Song Contest 2013

У фебруару 2013, Менгони се такмичио на 63. музичком фестивалу у Санрему са песмама L'essenziale и Bellissimo, потоњу коју је написала Ђана Нанини.[47] Дана 12. фебруара 2013. L'essenziale односи победу на песмом Bellissimo за одлуку песме коју ће Менгони изводити током наредних фаза такмичења.[48] Током четврте вечери извео је и обраду песме Луиђија Тенка Ciao amore ciao.[49] Менгони је 16. фебруара 2013. проглашен за победника такмичења.[50] Исте ноћи интерни жири је одабрао и Менгонија међу осталим учесницима такмичења као италијанског кандидата за Песму Евровизије 2013.[51]

Скраћена верзија L'essenziale је касније изабрана за песму која ће се изводити током Песме Евровизије.[52] Као део „велике петорке“, Менгони се аутоматски квалификовао у финале такмичења које је одржано у Малмеу, у Шведској, 18. маја 2013. године. Менгони је завршио седми у пољу од 26, са 126 поена.[53]

Након што је објављен као сингл, L'essenziale је дебитовао на првом месту италијанске листе дигиталних преузимања, држећи прво место укупно осам узастопних недеља и добијајући мултиплатинасти сертификат.[54] И L'essenziale и Bellissimo су биле део Менгонијевог другог студијског албума, #prontoacorrere, који је продуцирао Мишел Канова и који је објављен у Италији 19. марта 2013.[55] Албум, који садржи песме које су написали уметници као што су Марк Овен, Ђана Нанини, Ивано Фосати и Чезаре Кремонини,[55] је дебитовао на првом месту у Италији и добио је платинасти сертификат од стране Федерације италијанске музичке индустрије.[56] Следећи синглови са албума, Pronto a correre и Non passerai, објављени су у Италији 19. априла и 23. августа 2013. године, и оба су ушла међу десет најбољих у Менгонијевој домовини.[57][58][59][60]

У јулу 2014. Менгони је рекао да га је искуство са Евровизије оставило „мало запањеним” и да би се поново такмичио „без размишљања”.[61]

2015–2016: Parole in circolo и Le cose che non ho уреди

У јануару 2015. Менгони је објавио свој трећи студијски албум, Parole in circolo, први део пројекта „два поглавља“. Албуму је претходио сингл Guerriero, објављен у новембру 2014.[62][63] Други део овог пројекта, који се састојао од албума Le cose che non ho, објављен је у децембру 2015.[64]

Након што је изабран за најбољег италијанског извођача на МТВ ЕМА 2015, по други пут је освојио награду за најбољег европског извођача.[65][66] Завршни део овог уметничког пројекта био је албум уживо Marco Mengoni Live, објављен у октобру 2016.[67] На албуму је било и шест студијских песама, укључујући сингл Sai che и дует са енглеском певачицом Паломом Фејт, која је снимила нумеру Ad occhi chiusi (Light in You).[67]

2018 – данас: Atlantico, трилогија Materia, повратак на Санремо и Евровизију уреди

 
Менгони на сцени 2022

Менгони је 19. октобра 2018. истовремено објавио синглове Voglio и Buona Vita, што је очекивало пети студијски албум Atlantico, објављен 30. новембра.[68] 30. новембра објавио је трећи сингл Hola (I Say), у сарадњи са Томом Вокером . 5. априла 2019. објавио је четврти сингл Muhammad Ali.[69] Албум је доступан на италијанском и шпанском језику.

Почетком 2021. Менгони се вратио са Venere e Marte, песмом у којој учествују Такаги, Кетра и Фрах Куинтале. На лето те године представио је нови сингл Ma stasera у продукцији Purple Disco Machine. Сингл је претходио шестом студијском албуму Materia (Terra), који је објављен у децембру 2021. Албум је осмишљен као трилогија, а други део Materia (Pelle) објављен је у октобру 2022. Учествовао је и победио на музичком фестивалу у Санрему 2023. са песмом Due vite,[70][71] чиме је добио право да поново представља Италију на такмичењу за песму Евровизије 2023. у Ливерпулу .[72] У интервјуу на ТГ1 након његове победе, Менгони је изјавио да може изабрати другу песму осим " Due vite „ да се такмичи на Евровизији.[73]

Музички стил и утицаји уреди

Пре свега поп певач, према Луки Бенедетију из Corriere della Sera, Менгони има типичан соул глас, са поп рок тоновима.[74] Његов тон је такође описао Маурицио Поро као „неку врсту заносног мјаука“.[75]

У октобру 2009. дефинисао је свој музички стил као "британски/црни".[76][77] У неколико интервјуа, Менгони је тврдио да је један од његових најрелевантнијих утицаја The Beatles.[78][79] Менгони је такође навео Дејвида Боувија,[80] Мајкла Џексона[81] и Рената Зероа[82] међу својим најрелевантнијим утицајима.

Референце уреди

  1. ^ Jason Birchmeier. Марко Менгони на сајту AllMusic (језик: енглески)
  2. ^ Andrea Laffranchi (2. 12. 2009). „X Factor, vince Marco e va a Sanremo”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 18. 2. 2011. 
  3. ^ „Certificazioni – FIMI”. www.fimi.it (на језику: италијански). Приступљено 17. 1. 2020. 
  4. ^ „Archivio Classifiche – FIMI”. www.fimi.it (на језику: италијански). Приступљено 17. 1. 2020. 
  5. ^ „Sanremo 2010, vince Valerio Scanu”. TGCOM (на језику: италијански). 21. 2. 2010. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  6. ^ Andrea Laffranchi (9. 11. 2010). „Mengoni, un altro trionfo: Sono il matto del pop E' questa la mia libertà”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 1. 4. 2013. 
  7. ^ Giovanna Cavalli (24. 2. 2013). „Marco, tutto pasta e canzoni”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 1. 4. 2013. 
  8. ^ „Marco Mengoni è in difficoltà economiche. A dirlo è la mamma” (на језику: италијански). Yahoo!. 6. 2. 2013. Архивирано из оригинала 1. 4. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  9. ^ „Chi è Marco Mengoni: vincitore di X Factor 3” (на језику: италијански). Yahoo!. 16. 7. 2010. Архивирано из оригинала 1. 4. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  10. ^ Gianni Valentino (15. 2. 2011). „Marco Mengoni in Solo”. la Repubblica (на језику: италијански). Приступљено 1. 4. 2013. 
  11. ^ а б в г „Marco Mengoni, vincitore della 63^ edizione del Festival di Sanremo con il brano L'essenziale” (на језику: италијански). RAI. Архивирано из оригинала 1. 4. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  12. ^ „La doppia vita di Marco Mengoni”. TGCOM (на језику: италијански). Mediaset. 16. 10. 2009. Архивирано из оригинала 2. 3. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  13. ^ „Marco Mengoni: i video delle sue esibizioni più belle” (на језику: италијански). Musicroom.it. 11. 11. 2010. Архивирано из оригинала 1. 4. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  14. ^ „Il vincitore di XFactor a Sanremo”. TGCOM (на језику: италијански). Mediaset. 9. 9. 2009. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  15. ^ Andrea Conti (3. 3. 2010). „Mengoni è sempre più Re Matto” (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  16. ^ „Elisa: "Vi svelo il mio sogno live"” (на језику: италијански). TGCOM. 19. 4. 2010. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  17. ^ Andrea Laffranchi (2. 12. 2009). „X Factor, vince Marco e va a Sanremo”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 18. 2. 2011. 
  18. ^ „Italian Charts – Marco Mengoni – Dove si vola (song)”. Italiancharts.com. Hung Medien. Приступљено 6. 4. 2013. 
  19. ^ „Dove si vola? Con Marco di X Factor molto in alto!” (на језику: италијански). Sky Italia. 4. 4. 2009. Архивирано из оригинала 5. 10. 2011. г. Приступљено 6. 4. 2013. 
  20. ^ Laura Gorini (7. 1. 2010). „Marco Mengoni – Dove si vola (SonyMusic), l'ep di debutto della nuova stella della musica italiana” (на језику: италијански). Musicalnews.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 6. 4. 2013. 
  21. ^ „MARCO MENGONI – DOVE SI VOLA (ALBUM)”. italiancharts.com. Приступљено 16. 2. 2011. 
  22. ^ а б „Certificazioni Artisti – Dalla settimana 1 del 2009 alla settimana 5 del 2011” (PDF) (на језику: италијански). Federation of the Italian Music Industry. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2011. г. Приступљено 16. 2. 2011. 
  23. ^ „Valerio Scanu è il vincitore di Sanremo. Pubblico in rivolta per gli eliminati”. Corriere della Sera (на језику: италијански). 20. 2. 2010. Приступљено 20. 4. 2013. 
  24. ^ „Marco Mengoni”. MTV. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  25. ^ „Italian Charts – Marco Mengoni – Credimi ancora (song)” (на језику: италијански). italiancharts.com. Приступљено 16. 2. 2011. 
  26. ^ „Italian Charts – Marco Mengoni – Re matto (album)”. Italiancharts.com. Hung Medien. Приступљено 20. 4. 2013. 
  27. ^ Valentina Ierrobino (7. 5. 2010). „Marco Mengoni: in uscita Stanco (Deeper Insider), il nuovo singolo” (на језику: италијански). www.newnotizie.it. Архивирано из оригинала 13. 02. 2023. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  28. ^ а б „Re Matto Live. In arrivo il primo CD+DVD live di Marco Mengoni” (на језику: италијански). MTV. 5. 10. 2010. Приступљено 18. 2. 2011. 
  29. ^ „Marco Mengoni presenta il Re Matto Tour, al via stasera da Milano”. TV Sorrisi e Canzoni (на језику: италијански). 3. 5. 2010. Архивирано из оригинала 31. 12. 2010. г. Приступљено 14. 2. 2011. 
  30. ^ MusicVideos: Marco Mengoni racconta 'Re matto live' – video (на језику: италијански). www.rockol.it. 25. 10. 2010. Приступљено 14. 2. 2011. 
  31. ^ Pippo Augliera (26. 4. 2010). „Grande fibrillazione per il Re Matto Tour di Marco Mengoni. Ecco le date!”. Musicalnews.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  32. ^ Giovanni Ansaldo. „Live Report: Marco Mengoni @ Alcatraz Milano 04/05/10” (на језику: италијански). Rockol.it. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  33. ^ Francesco Pintore (10. 9. 2010). „Cagliari, le mille voci di Mengoni” (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  34. ^ „Malika Ayane e Mengoni vincono i Trl Awards 2010”. Corriere della Sera. 9. 5. 2010. Приступљено 18. 2. 2011. 
  35. ^ Pamela Rolfe (7. 11. 2010). „Lady Gaga Tops MTV European Music Awards”. Billboard. Архивирано из оригинала 1. 4. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013. 
  36. ^ „Lady Gaga domina gli Mtv Music Awards”. La Stampa (на језику: италијански). 8. 11. 2010. Архивирано из оригинала 20. 4. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  37. ^ Andrea Conti (26. 9. 2011). „Il Re Matto ora è Solo contro il lato dark”. TGCOM (на језику: италијански). Mediaset. Архивирано из оригинала 19. 9. 2012. г. Приступљено 7. 10. 2011. 
  38. ^ Marco Agustoni (23. 9. 2011). „Marco Mengoni è tutto Solo” (на језику: италијански). SKY. Архивирано из оригинала 23. 07. 2015. г. Приступљено 7. 10. 2011. 
  39. ^ а б „Marco Mengoni, Solo 2.0: Ho messo tutto dentro questo disco”. Rockol.it. 23. 9. 2011. Приступљено 7. 10. 2011. 
  40. ^ Alessandro Alicandri (5. 9. 2011). „Marco Mengoni: "Solo" è una sorpresa rock (ispirata ai Muse)”. Panorama (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г. Приступљено 7. 10. 2011. 
  41. ^ „Hit parade, Mengoni subito in testa” (на језику: италијански). Agenzia Nazionale Stampa Associata. 7. 10. 2011. Приступљено 7. 10. 2011. 
  42. ^ „Mengoni: in radio Dall'inferno, nuovo singolo estratto da Solo 2.0. In partenza il Tour Teatrale” (на језику: италијански). Earone.it. Приступљено 20. 4. 2013. 
  43. ^ Alessandro Alicandri. „Marco Mengoni: su Youtube il nuovo videoclip Tanto il resto cambia”. Panorama (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 27. 4. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  44. ^ „Renato Zero a piazza di Siena, esce il triplo dvd sugli otto concerti”. la Repubblica (на језику: италијански). 5. 5. 2011. Приступљено 20. 4. 2013. 
  45. ^ „Mengoni, annunciate prime date tour” (на језику: италијански). Agenzia Nazionale Stampa Associata. 29. 9. 2011. Архивирано из оригинала 20. 4. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  46. ^ „Concerti, Marco Mengoni: al via il tour teatrale”. Rockol.it. 13. 4. 2013. Приступљено 20. 4. 2013. 
  47. ^ „Cinque belle canzoni di Marco Mengoni” (на језику: италијански). Cinquecosebelle.it. Приступљено 21. 6. 2018. 
  48. ^ „Sanremo 2013: la canzone in gara di Marco Mengoni sarà...” (на језику: италијански). Rockol.it. 12. 2. 2013. Приступљено 20. 4. 2013. 
  49. ^ Matteo Cruccu (15. 2. 2013). „Nostalgia e risate a profusione tra omaggi a Mike (e Pippo) e gli Elii "sette nani"”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 20. 4. 2013. 
  50. ^ Giuseppe Videtti (17. 2. 2013). „Mengoni vince il festival”. la Repubblica (на језику: италијански). Приступљено 20. 4. 2013. 
  51. ^ „Sanremo 2013: vince Marco Mengoni” (на језику: италијански). Rockol.it. Приступљено 17. 2. 2013. 
  52. ^ „Marco Mengoni taglia 30 secondi della sua L'essenziale per l'Eurovision Song Contest”. TV Sorrisi e Canzoni (на језику: италијански). 24. 4. 2013. Архивирано из оригинала 19. 5. 2013. г. 
  53. ^ „Eurovision Song Contest 2013 Grand Final”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 19. 5. 2013. г. Приступљено 19. 5. 2013. 
  54. ^ „Italian Charts – Marco Mengoni – L'essenziale (song)”. Italiancharts.com. Hung Medien. Приступљено 20. 4. 2013. 
  55. ^ а б Alessandro Alicandri (19. 3. 2013). „Marco Mengoni, #PRONTOACORRERE: la recensione”. Panorama (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 12. 4. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2013. 
  56. ^ „Certificazioni – Archivio” (на језику: италијански). Federation of the Italian Music Industry. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 5. 6. 2013.  Select Album e Compilation, Week 21, Year 2013 and press Cerca certificazioni.
  57. ^ „Marco Mengoni – Pronto a correre (Radio Date: 19-04-2013)” (на језику: италијански). Earone.it. Приступљено 20. 4. 2013. 
  58. ^ „Archivio – Top Digital Download – Classifica settimanale WK 20 (dal 13-05-2013 al 19-05-2013)” (на језику: италијански). Federation of the Italian Music Industry. Архивирано из оригинала 8. 6. 2013. г. Приступљено 8. 6. 2013. 
  59. ^ „Top Digital Download – Classifica settimanale WK 9 (dal 25/02/2013 al 03/03/2013)” (на језику: италијански). Federation of the Italian Music Industry. Архивирано из оригинала 9. 3. 2013. г. Приступљено 9. 3. 2013. 
  60. ^ Alessandro Alicandri (23. 8. 2013). „Marco Mengoni: Non passerai, il nuovo singolo dal 23 agosto”. TV Sorrisi e Canzoni (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 14. 9. 2013. г. Приступљено 14. 9. 2013. 
  61. ^ Adams, William Lee (27. 7. 2014). „Marco Mengoni to Vim Magazine: I would do Eurovision again”. wiwibloggs.com. Приступљено 27. 7. 2014. 
  62. ^ „Marco Mengoni, il nuovo album è 'Parole in circolo': fuori il 13 gennaio” (на језику: италијански). Rockol.it. 3. 12. 2014. Приступљено 3. 2. 2017. 
  63. ^ „Guerriero è il nuovo singolo di Marco Mengoni”. Radio Italia Solo Musica Italiana. 10. 11. 2014. Приступљено 3. 2. 2017. 
  64. ^ Alessandro Alicandri (2. 12. 2015). „Marco Mengoni, Le cose che non ho: la presentazione”. TV Sorrisi e Canzoni (на језику: италијански). Приступљено 3. 2. 2017. 
  65. ^ Gabriele Antonucci (15. 10. 2015). „Marco Mengoni è il vincitore del Best Italian Act degli MTV EMA 2015”. Panorama (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 4. 11. 2015. г. Приступљено 20. 9. 2016. 
  66. ^ „MTV EMA 2015: Marco Mengoni vince il Worldwide Act: Europe!” (на језику: италијански). MTV Italy. 25. 10. 2015. Архивирано из оригинала 27. 11. 2015. г. Приступљено 21. 9. 2016. 
  67. ^ а б „Marco Mengoni: l'ascolto di 'Sai che' e la tracklist dell'album dal vivo, con un duetto internazionale” (на језику: италијански). Rockol.it. 14. 10. 2016. Приступљено 24. 1. 2017. 
  68. ^ „"Voglio» e «Buona Vita» di Marco Mengoni: Il primo ascolt"”. 19. 10. 2018. 
  69. ^ „Marco Mengoni, il nuovo singolo è 'Muhammad Alì': Il testo”. 
  70. ^ Granger, Anthony (2022-12-04). „🇮🇹 Italy: Festival di Sanremo 2023 Participants Revealed”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-21. 
  71. ^ Granger, Anthony (2022-12-17). „🇮🇹 Italy: Sanremo Giovani 2022 Qualifiers & Sanremo Song Titles Revealed”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-21. 
  72. ^ Dammacco, Beppe (2023-02-12). „Marco Mengoni ha detto sì: vola a Liverpool per il suo secondo Eurovision” (на језику: италијански). Приступљено 2023-02-12. 
  73. ^ Gallicchio, Federico (2023-02-12). „Eurovision 2023: Marco Mengoni apre alla possibilità di cambiare brano a Liverpool”. Eurofestival News (на језику: италијански). Приступљено 2023-02-13. 
  74. ^ Luca Benedetti (28. 4. 2010). „Quel fenomeno di Mengoni”. Il Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 26. 3. 2012. 
  75. ^ Maurizio Posso (7. 3. 2010). „Le pagelle”. Il Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 26. 3. 2012. 
  76. ^ Andrea Conti (16. 10. 2009). „La doppia vita di Marco Mengoni” (на језику: италијански). TGCOM. Архивирано из оригинала 16. 8. 2011. г. Приступљено 18. 2. 2011. 
  77. ^ Amo la musica Black (на језику: италијански). Radio DeeJay. 25. 2. 2010. Приступљено 14. 2. 2011. 
  78. ^ „Marco Mengoni in tour con "Re Matto"” (на језику: италијански). Il Corriere della Sera. 5. 8. 2010. Приступљено 18. 2. 2011. 
  79. ^ Gianni Valentino (26. 2. 2010). „Marco Mengoni, il talento di 'X Factor'” (на језику: италијански). la Repubblica. Приступљено 14. 2. 2011. 
  80. ^ „Marco Mengoni: Se potessi rinascere vorrei essere David Bowie” (на језику: италијански). Rockol.it. 18. 10. 2010. Приступљено 26. 3. 2012. 
  81. ^ Marco Mengoni (18. 6. 2010). „Buona fortuna Michael, ovunque tu sia”. Style (на језику: италијански). Архивирано из оригинала 10. 10. 2013. г. Приступљено 26. 3. 2012. 
  82. ^ Martina Braganti (23. 9. 2010). „Renato Zero stima Marco Mengoni” (на језику: италијански). Pianetadonna.it. Архивирано из оригинала 31. 3. 2013. г. Приступљено 26. 3. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Менгони&oldid=27518648”