Марђан Сатрапи
Марђан Сатрапи (франц. Marjane Satrapi; Рашт (Иран), 22. новембар 1969) је француска илустраторка, књижевница и редитељка иранског порекла.[1] Светску славу и бројне награде донео јој је Графички роман Персеполис, први ирански стрип у историји.[2]
| Марђан Сатрапи | |
|---|---|
.jpg) Марђан Сатрапи у Кану, 2008 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Marjane Satrapi (перс. مرجان ساتراپی) |
| Датум рођења | 22. новембар 1969. |
| Место рођења | Рашт, Иран |
| Уметнички рад | |
| Поље | стрип, Књижевност |
| Утицаји од | Арт Шпигелман |
| Најважнија дела | |
Биографија уреди
Марђан Сатрапи рођена је 1969. године у иранском граду Решту. Мајка јој је праунука персијског шаха из династије Кађар, који је владао од 1848. до 1896. године, [а], али образовање дугује родитељима, марксистима из средњег сталежа, који су охрабривали њену индивидуалност.[1] Одрасла је у Техерану, где је похађала француску школу. Године 1983. родитељи је шаљу у Беч, у жељи да је заштите од политичких превирања у земљи. Марђан у Бечу наставља школовање. Факултет ликовне уметности уписује у Ирану, а затим одлази у Француску, где наставља студије. Током студија почиње да ради као илустратор књига за децу.[3]
Марђан Сатрапи детаљно је описала своју биографију у графичком роману Персеполис,[4] који јој је донео светску славу и бројне награде. Ово дело је уједно и први ирански стрип у историји.[3]
Данас живи са супругом у Паризу. Бави се писањем графичких романа, књига за децу, сценарија, али и филмском режијом.[4]
Библиографија уреди
- Persepolis (comics) (2000), Paris: L'Association, ISBN 2-84414-058-0
- Persepolis v2, (2001), L'Association, ISBN 2-84414-079-3
- Persepolis v3, (2002), L'Association, ISBN 2-84414-104-8
- Persepolis v4, (2003), L'Association, ISBN 2-84414-137-4
- Sagesses et malices de la Perse (2001, with Lila Ibrahim-Ouali and Bahman Namwar-Motalg, Albin Michel, ISBN 2-226-11872-1)
- Les monstres n'aiment pas la lune (2001, Nathan Jeunesse, ISBN 2-09-282094-X)
- Ulysse au pays des fous (2001, with Jean-Pierre Duffour, Nathan Jeunesse, ISBN 2-09-210847-6)
- Ajdar (2002, Nathan Jeunesse, ISBN 2-09-211033-0)
- Broderies (2003, L'Association, ISBN 2-84414-095-5)
- Poulet aux prunes (2004), Paris: L'Association, ISBN 2-84414-159-5
- Le Soupir (2004, Bréal Jeunesse, ISBN 2-7495-0325-6)
Српска издања уреди
- Персеполис, 1. Београд: Фабрика књига. 2006. ISBN 86-7718-041-9.COBISS.SR 132851212
- Персеполис, 2. Београд: Фабрика књига. 2007. ISBN 978-86-7718-062-1.COBISS.SR 143390988
- Персеполис, 3. Београд: Фабрика књига. 2008. ISBN 978-86-7718-076-8.COBISS.SR 150439436
- Персеполис, 4. Београд: Фабрика књига. 2008. ISBN 978-86-7718-077-5.COBISS.SR 150440204
Филмска уметност уреди
Своје ангажовање на филму Марђан Сатрапи започела је анимираним филмом, адаптацијом графичког романа Персеполис. Енглеска верзија овог филма номинована је за Оскара за најбољи анимирани филм 2008. године.[5] Сатрапи је била прва жена која је номинована за ову награду. Међутим, на инсистирање иранске владе овај филм је уклоњен са Међународног филмског фестивала у Бангкоку.[6] Филм Персеполис остварио је велики успех, како код публике, тако и код критике. Био је у номинацији за Награду Сезар за најбољи филм 2008. године.[7]
Други филм марђан Сатрапи је адаптација њеног романа Poulet aux prunes (Пилетина са шљивама). Овај филм приказан је и на фестивалу Кустендорф 2012. године. Иначе. Марђан Сатрапи је била председница жирија Кустендорфа 2010 године.[8]
Филмографија уреди
| Година | Филм | Редитељ | Сценариста | Напомене |
|---|---|---|---|---|
| 2007 | Персеполис | Да | Да | Заједно са Венсаном Паранауом (Vincent Paronnaud) Номинован - Оскар за најбољи анимирани филм Номинован - БАФТА за најбољи страни филм Номинован - БАФТА за најбољи анимирани филм Номинован - Златни глобус за најбољи филм на страном језику |
| 2011 | Пилетина са шљивама | Да | Да | Заједно са Венсаном Паранауом |
| 2012 | Gang of the Jotas | Да | Да | Такође и глумила у филму |
| 2014 | Гласови | Да | Не | |
| 2020 | Радиоактивна | Да | Не | Биографски филм о Марији Кири |
Напомене уреди
- ^ Како сама Марђан истиче, краљеви из династије Кађар имали су на стотине жена и на хиљаде деце, што значи да данас има читавих десет до петнаест хиљада принчева и принцеза из те лозе.
Референце уреди
- ^ а б Tica, Tamara (14. 3. 2017). „Persepolis – revolucija, porodica, rokenrol”. Kultur!Kokoška. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Marđan Satrapi”. Knjizara.com. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ а б „Persepolis 3”. Knjizara.com. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ а б Galović, Marina (30. 12. 2018). „Žene u devetoj umetnosti”. iSerbia. Приступљено 30. 7. 2019.
- ^ „Persepolis (2007) NYT Critics' Pick”. The New York Times. 2008. Архивирано из оригинала 05. 12. 2007. г. Приступљено 6. 9. 2011.
- ^ „Highly Acclaimed 'Persepolis' Denounced by Iran”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2019.
- ^ Palmer, Tim (2011). Brutal Intimacy: Analyzing Contemporary French Cinema, Wesleyan University Press, Middleton CT. ISBN 0-8195-6827-9.
- ^ „ТРИ ПИТАЊА АУТОРУ : МАРЂАН САТРАПИ”. Званична презентација. Кустендорф. Приступљено 30. 7. 2019.
Спољашње везе уреди
- Марђан Сатрапи на сајту IMDb (језик: енглески)
- Đukanović, Zoran (15. 11. 2007). „"Persepolis" je delom knjiga o istoriji, delom pank Šeherezada”. VREME. BR 880. Приступљено 30. 7. 2019.
- „Satrapi: Sa Srbima se razumem čim se pogledamo”. Blic. 20. 1. 2012. Приступљено 30. 7. 2019.
- Janković, Zoran (25. 11. 2008). „Stranac kod kuće”. POPBOKS. Архивирано из оригинала 30. 07. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2019.
