Матија Ваљавец
Матија Ваљавец, Крачманов (Средња Бела, Горењска, 17. фебруар 1831[1][2] — Загреб[3], 15. март 1897[1]), српски књижевник, фолклориста и филолог, професор гимназије (Загреб) и библиотекар ЈАЗУ.
Матија Ваљевац | |
|---|---|
.jpg) | |
| Датум рођења | 17. фебруар 1831. |
| Место рођења | Средња Бела, Аустријско царство |
| Датум смрти | 15. март 1896. (65 год.) |
| Место смрти | Загреб, Аустроугарска |
| Занимање | Песник, приповедач, преводилац, лингвиста, писац, етнолог, фолклориста |
Живот и рад уреди
Основну школу је завршио у Крању, гимназију у Љубљани, а универзитет у Бечу. Студирао је класичну филологију и славистику. Од 1854. ради у гимназији у Вараждину, а од 1876. до одласка у пензију 1891. професор је загребачке гимназије. Од 1893. до смрти је библиотекар ЈАЗУ у Загребу.
У младости је писао пјесме, углавном легенде и епику у народном стилу. Године 1855. издаје збирку „Песми“. Његова лирика изражава љубав према природи и планинама. „Пастир“ (1860) је једна од најбољих словенских епских пјесама. Написао је и романтични еп у 3 пјевања „Зора ин Сонца“ (1867). Пише и лирске љубавне пјесме („Дробне песми“, 1870). Бавио се и преводима страних пјесама.
У Вараждину се бавио и научним радом. Скупља словенске и кајкавске народне умотворине („Народне приповјести“ 1858) и проучава дијалекте и граматику. Најглавнија су му дјела „Принос к нагласу у (ново)-словенском језику“, и „Главне точке о нагласу књижевне словенштине“.
Академик уреди
Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1884. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Извори уреди
- ^ а б Šumrada, Radoš (2011). „Free OGC standardized web services for spatial data”. Geodetski vestnik. 55 (01): 046—056. ISSN 0351-0271. doi:10.15292/geodetski-vestnik.2011.01.046-056.
- ^ S., F. A.; von Wurzbach, C. (1986). „Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich enthaltend die Lebensskizzen der denkwurdigen Personen die seit 1750 in den Osterreichischen Kronlandern geboren wurden oder darin gelebt und gewerkt haben, Wien, 1856-1891”. Taxon. 35 (2): 456. ISSN 0040-0262. doi:10.2307/1221338.
- ^ Collin, Doris; Dirx, Carsten (2012-12-01). „Erschließung: Die Rheinland-Pfälzische Bibliographie: Umstieg auf die Gemeinsame Normdatei”. Bibliotheksdienst. 46 (12): 986—995. ISSN 2194-9646. doi:10.1515/bd.2012.46.12.986.
Литература уреди
- Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 13 (1982) 335–342 (V. Novak, J. Toporiščić)
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (И. Графенауер).
- Љетопис Југославенске академије знаности и умјетности