Википедија

Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта

Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта редак је злоћудни рак, који често настаје на претходно постојећој пигментној лезији. Прогноза болести је и укупно преживљавање је лоше, а већина пацијената умире у року од три године.[1] За сада не постоји консензус о обиму лечења меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта који је индикован.[2]

Меланом мушких гениталија и доњег мокраћног тракта
Специјалностионкологија, урологија

Епидемиологија уреди

Примарни меланоми мушких гениталија и доњег мокраћног тракта ретке су злоћудне неоплазме која највише погађа старије пацијенте, шесте и седме деценије живота.[3] У литератури је описано приближно 200 случајева и они су представљали мање од 1,4% примарних карцинома пениса[3] и 0,1% до 0,2% свих екстраокуларних меланома.[4]

Најчешће локализације лезија су, на:

  • главићу (55%),
  • препуцијуму (28%),
  • осовини пениса (9%)
  • уретралном меатусу (8%).[3][5]

Меланом ин ситу (МИС) пениса је још ређи.[6][7]

Етиопатогенеза уреди

Меланоми на главићу полног уда (пениса) настају у глаткој кожи (без фоликула и знојних жлезда) и понашају се на сличан начин као вулварни меланоми. Хистолошки најчешћи тип раста је налик акралном лентигинозном меланому (мукозни лентигинозни тип меланома), а знатно ређи је меланом суперфицијалног ширења.[8]

Меланом пениса је болест са лошом прогнозом у већини случајева. Локална ексцизија или делимична ампутација пениса могу имати ефикасну контролу за лезије стадијума Т1 и Т2. Пацијенти који имају клинички доказане метастазе умрли су упркос хируршкој и адјувантној хемотерапији.[9]

За разлику од меланома полног уда, меланоми коже пениса и мошница (скротума) понашају се слично као меланом коже, али се често касно препознају и имају лошију прогнозу од меланома коже.[1]

Меланоми уринарног тракта врло су редак тип меланома слузнице који се готово искључиво испољава у уретри. Хистолошке карактеристике, укључујући дебљину меланома по Бреслоу, нису се показале као прогностички значајне.[10]

Дијагноза уреди

Клиничка дијагноза се поставља:[11]

  • уролошким прегледом
  • цистоскопијом
  • уретрографијом, која открива уретралну инвазију малигног меланома,
  • магнетном резонанцом (МРИ) која може да открије инвазију рака на простату и метастазе у карличним лимфним чворовима
  • абдоминалнекомпулиране томографије (ЦТ), али без метастаза у органу.

Терапија уреди

Ако је могућа, широка ексцизија индикована је одговарајућа операција, која се препоручује пре него радикална или парцијална пенектомија.

Профилактичку модификовану ингвиналну лимфаденектомију (код захваћених ингвиналних лимфних чворова) треба размотрити и сровести је код одабраних пацијената са меланомом пениса, скротума и предње уретре.[1]

Прогноза уреди

Пацијенти са клинички позитивним, доказаним метастазама умиру упркос одговарајућим хируршким процедурама и хемотерапији са више агенаса.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в г Sánchez-Ortiz, Ricardo; Huang, Samuel F.; Tamboli, Pheroze; Prieto, Victor G.; Hester, Greg; Pettaway, Curtis A. (2005). „Melanoma of the penis, scrotum and male urethra: a 40-year single institution experience”. The Journal of Urology. 173 (6): 1958—1965. ISSN 0022-5347. PMID 15879790. doi:10.1097/01.ju.0000159207.91737.53. 
  2. ^ Hankins CL, Kotwal S, Majumder S, et al. Multifocal melanoma of the glans penis. Plast Reconstr Surg 2006;118:33e–8e.
  3. ^ а б в Bechara GR, Schwindt AB, Ornellas AA, et al. Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years. Int Braz J Urol 2013;39:823–31.
  4. ^ Brady KL, Mercurio MG, Brown MD. Malignant tumors of the penis. Dermatol Surg 2013;39:527–47.
  5. ^ Demitsu T, Nagato H, Keiko N, et al. Melanoma in situ of the penis. J Am Acad Dermatol 2000;42:386–8.
  6. ^ Scalvenzi M, Palmisano F, Russo D, et al. Melanoma of the glans penis successfully treated with topical Imiquimod: dermoscopy usefulness in clinical monitoring and review of the literature. G Ital Dermatol Venereol 2014;[Epub ahead of print]. [PubMed] [Google Scholar]
  7. ^ Hankins CL, Kotwal S, Majumder S, et al. Multifocal melanoma of the glans penis. Plast Reconstr Surg 2006;118:33e–8e.
  8. ^ Melanoma on genital skin. In: Massi M, Leboit PE (eds). Histological diagnosis of nevi and melanoma (2nd ed). Berlin Heidelberg: Springer-Verlag; 2014. p. 653-62
  9. ^ Bechara, Gustavo Ruschi; Schwindt, Aline Barros de Santos; Ornellas, Antonio Augusto; Silva, Diogo Eugênio Abreu da; Lott, Felipe Monnerat; Campos, Franz Santos de (2013). „Penile primary melanoma: analysis of 6 patients treated at Brazilian National Cancer Institute in the last eight years”. International Braz J Urol: Official Journal of the Brazilian Society of Urology. 39 (6): 823—831. ISSN 1677-6119. PMID 24456774. doi:10.1590/S1677-5538.IBJU.2013.06.08. 
  10. ^ El-Safadi S, Estel R, Mayser P, Muenstedt K. Primary malignant melanoma of the urethra: a systematic analysis of the current literature. Arch Gynecol Obstet. 2014; 289(5):935-43.
  11. ^ Hori, Junichi; Kato, Yuji; Iwata, Tatsuya; Taniguchi, Narumi; Hashimoto, Hiroshi; Yachiku, Sunao (2003). „[A case of penile malignant melanoma]”. Hinyokika Kiyo. Acta Urologica Japonica. 49 (8): 493—496. ISSN 0018-1994. PMID 14518390. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меланом_мушких_гениталија_и_доњег_мокраћног_тракта&oldid=27442542”