Мескалин
Мескалин (3,4,5-триметоксифенилетиламин) је халуциногени алкалоид који се налази у кактусу пејотлу (у осушеном кактусу га има 4-7%).
 | |
 | |
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Drugs.com | Monografija |
| Идентификатори | |
| CAS број | 54-04-6  |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 4076 |
| ChemSpider | 3934 |
| UNII | RHO99102VC |
| KEGG | C06546 |
| ChEBI | CHEBI:28346 |
| ChEMBL | CHEMBL26687 |
| Синоними | 3,4,5-trimethoxyphenethylamine |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C11H17NO3 |
| Моларна маса | 211,258 |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 35 °C (95 °F) |
| Тачка кључања | 180 °C (356 °F) |
Изолован је из пејотла 1896, а прва синтеза мескалина је изведена 1919.
На илегалном тржишту у САД већином се јавља синтетички мескалин, који нема опор укус пејотла, а узима се у дози од 0,2 до 0,6 грама. Често се појављује и помешан са ПЦП-ом.
Међу првима исцрпна истраживања о учинцима мескалина је на Универзитету у Чикагу изводио Хајнрих Кливер 1926. Установио је да је после узимања мескалина немогуће гледати у бели зид, а да се на њему не виде бљештаве и сјајне форме.
На основу својих искустава приликом узимања мескалина, чувени енглески писац Олдус Хаксли је 1954. године написао књигу "Врата перцепције".
Особине уреди
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 4 |
| Број донора водоника | 1 |
| Број ротационих веза | 5 |
| Партициони коефицијент[1] (ALogP) | 1,2 |
| Растворљивост[2] (logS, log(mol/L)) | -2,3 |
| Поларна површина[3] (PSA, Å2) | 53,7 |
Референце уреди
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература уреди
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Спољашње везе уреди
