Мецово
Мецово[2] (Мечово, Мечково, грч. Μέτσοβο Metsovon, Metsovo, цинцарски Aminciu) је градић у Грчкој, у области Епира. Мецовон припада округу Јањина у оквиру периферије Епир.
Мецово Μέτσοβο | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Грчка |
Периферија | Епир |
Округ | Јањина |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 6.196[1] |
— густина | 16,89 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 39° 46′ 00″ С; 21° 11′ 00″ И / 39.766667° С; 21.183333° И |
Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
Апс. висина | 1160 m |
Површина | 366,82 km2 |
Поштански број | 332 00 |
Регистарска ознака | ΙΝ |
Мецово је одувек био познат као средиште цинцарске заједнице у Грчкој, а последњих година град је постао и најважније зимско туристичко одредиште у држави.
Положај уреди
Мецово се налази у источном делу Епира, на знатној надморској висини (1160 m). Насеље се сместило близу главног превоза преко Пинда, путем којег су Тесалија и Македонија повезане са Епиром и јонском обалом. Данас је овим питем изграђен савремен ауто-пут Игњација, па је град постао лако доступан и прометан. Ово је псоебно погодовало развоју зимског туризма током протекле две деценије.
Историја уреди
За време Другог светског рата на простору који су насељавали грчки Цинцари основана је квислишка творевина, тзв. Пиндско-македонска кнежевина са средиштем у Мецовону. После рата ова „квази-држава“ је укинута и поново враћена у оквир Грчке, али је цинцарско становништво деценијама трпело због овога.
Становништво уреди
Традиционално становништво Мецова су Цинцари. Током 20. века услед погрчавања већина месног становништва се почела изјашњавати Грцима.
У последња три пописа кретање становништва Мецова било је следеће:
1981. | 1991. | 2001. |
---|---|---|
2.705 | 2.917 | 3.195 |
Кретање броја становника у општини по пописима:
1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|
4.125 | 4.417 | 6.196[1] |
Галерија слика уреди
-
Стара балканска градња доминира градом
-
Месна Црква св. Петке
-
Типични камени кровови старог Мецова
-
Пинди у близини града
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015.
- ^ Павловић, Миливој (1966—1967). „Симбиоза процеса и диференцирање прасловенског tj—dj”. Јужнословенски филолог: 149.