Микојан МиГ 1.44 је технолошки демонстратор двомоторног млазног ловца пете генерације. Развила га је руска компанија Микојан.[1]

МиГ 1.44
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Број примерака1 прототип
Дужина21.7
Размах крила17
Висина4.5
Празан18.000
Нормална полетна28.600
Макс. маса при узлетању37.000 kg
Турбо-млазни мотор2 x Сатурн АЛ-41Ф
Потисак ТММ2 x 177 kN
Макс. брзина на Hопт2.480 km/h
Долет4.000 km
Плафон лета17.000–20.000 m

Развој и дизајн уреди

Развој авиона Микојан МиГ 1.44 отпочео је још осамдесетих година двадесетог века у тадашњем Совјетском Савезу, као замена за Сухој Су-27 и као одговор на амерички програм развоја борбеног авиона смањене радарске уочљивости, који је изродио F-22 раптор. Од конструктора авиона се очекивало да авион има смањену радарску уочљивост и могућност супер-крстарења (лет надзвучном брзином без коришћења додатног сагоревања млазног мотора). Рад на пројекту био је знатно отежан и успорен због распада Совјетског Савеза. И поред свих тешкоћа, првенствено финансијских, рад на пројекту је настављен и прототип је успешно направљен. 29. фебруара 2000. године обављен је први пробни лет прототипа. Авионом је током осамнаестоминутног лета управљао тест-пилот Владимир Горбоонов. Други, двадесетчетвороминутни пробни лет, обављен је 27. априла 2000. године. Авион ипак није ушао у серијску производњу и даљи рад на њему је суспендован.[2][3] На московском авиосалону МАКС представљен је обновљени прототип авиона Микојан МиГ 1.44 године 2015. и 2019.

Поједини руски војни аналитичари, попут Дмитрија Дрозденка, верују да је дизајн авиона Микојан МиГ 1.44 имао снажан утицај на дизајн кинеског млазног ловца пете генерације Ченду J-20.[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Russia, Brazil to cooperate on fifth-generation fighter program - sputniknews.com”. Sputnik News (на језику: енглески). 9. 4. 2009. Приступљено 9. 9. 2021. 
  2. ^ Gordon, Yefim (2002). Sukhoi S-37 and Mikoyan MFI: Russian Fifth-Generation Fighter Technology Demonstrators. Warbird Tech. 1. Hinckley, United Kingdom: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-120-0. 
  3. ^ Spick, Mike, ур. (2000). "Mikoyan 1.42": Great Book of Modern Warplanes. Osceola, Wisconsin: MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-0893-6. 
  4. ^ „We Found Out What Russia Thinks of China's J-20 Stealth Fighter - nationalinterest.org”. The National interest (на језику: енглески). 16. 6. 2019. Приступљено 9. 9. 2021. 
Спољашња слика
  Фотографија авиона МиГ 1.44.