Википедија

Милан Коњовић

српски сликар 20. века

Милан Коњовић (Сомбор, 28. јун 1898 — Сомбор, 28. јануар 1993) био је српски сликар и академик. Бавио се и позоришном сценографијом и костимографијом. Студирао је у Прагу и Бечу, а живео у Паризу од 1924. до 1932. Својим опусом од 6.000 радова припада врху српске ликовне уметности, уз афирмацију свога особеног стила колористе експресионистичког темперамента. Поједини критичари су га називали „последњим фовистом“.[1]

Милан Коњовић
Милан Коњовић 1998. године
Лични подаци
Датум рођења(1898-01-28)28. јануар 1898.
Место рођењаСомбор, Аустроугарска
Датум смрти20. октобар 1993.(1993-10-20) (95 год.)
Место смртиСомбор, СР Југославија
Потпис

Биографија уреди

Милан Коњовић је рођен 28. јануара 1898. године у Сомбору као друго дете[2] у знаменитој породици адвоката и посланика у угарском сабору Давида Коњевића.[3] По мајци је потомак угледног српског педагога, публицисте и управника Српске учитељске школе Николе Вукићевића.[3] У Сомбору је, током похађања гимназије, 1914. године први пут излагао педесетак радова сликаних у природи. Учествовао је у Првом светском рату од 1916. до 1918. као артиљеријски официр.[4]

На Академију ликовних уметности у Прагу се уписао 1919. године у класи Влахе Буковца, где је студирао два семестра.[5] Наставља да ради самостално, у Прагу уз савете авангардног чешког сликара Јана Зрзавија, у Бечу и по студијским путовањима у Минхену, Берлину и Дрездену.[6]

У Паризу од 1924. до 1932. године постиже запажене успехе самосталним изложбама као и на изложбама у париским салонима где настаје његова „плава фаза”.[7] По повратку у Сомбор 1932. године се посветио сликању родног краја, војвођанских пејзажа, људи и амбијената, са „излетима” у Далмацију[8] који представљају „црвену фазу“ која обухвата раздобље до 1940. године.[9] За време Другог светског рата је био у заробљеништву у Оснабрику. После повратка 1943. настају његови пастели у уљу који до 1952. чине уметникову „сиву фазу”.[9] Од 18. марта до 1. априла 1951. је одржао изложбу „Људи” у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”.[10] Од 1953. године, у „колористичној фази”, доминира чиста, интензивна боја.[11] Нова сликарска оријентација траје на радовима „асоцијативне фазе” од 1960. до 1980, а 1985. почиње са правим варијацијама на тему византијске уметности и до краја 1990. године настаје тридесетак дела нове „византијске фазе”.[12][9] Преминуо је 20. октобра 1993. у Сомбору.

Сликарски опус уреди

Опус сликара Милана Коњовића је преко 6000 радова: уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костиме, витража, мозаика и графика. Створио је лични препознатљиви стил експресионистичког темперамента. Доживио је пуну афирмацију на 255[13] или 300[14] самосталних и 700[14] колективних изложби у Југославији, Србији и бројним центрима Европе (Праг, Будимпешта, Беч, Лондон, Амстердам, Рим, Париз, Атина, Москва) и света (Сао Пауло, Њујорк, Сан Франциско и други).[15]

Сликао је пејзаже, портрете, композиције, мртву природу.. већину мотива је узимао из свог родног краја Бачке.[16][17][18][19] За Коњовићево стваралаштво Миодраг Б. Протић је рекао: „...спољна стварност за њега је унутрашњи доживљај. Све објективне чињенице, све теме које слика боји изразито личним осећањем света и живота”.[20]

Милан Коњовић је радио и портрете по свом „ћефу”, бирајући за моделе обичне људе и маргиналце које је сретао у животу (Сомбор, Цавтат, Дубровник, Сента, Бачка Топола). Једна од таквих физиономија био је лик Шандора Ћире Фалционеа,[21] његовог суграђанина, који је због своје мушичавости и наводног лудила важио за црну овцу фамилије, а кога су браћа хтела да лише породичног наслеђа и оставе без земље.

У Сомбору је 1966. године отворена „Галерија Милан Коњовић” у којој се тренутно налази више од 1060 уметникових дела.[22]

Чланство и награде уреди

Чланство у институцијама уреди

 
Галерија „Милан Коњовић”, Сомбор
 
Коњовићева слика Мој студио на југословенској поштанској маркици из 1973.

Милан Коњовић је био члан Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду, дописни члан Југославенске академије наука и уметности у Загребу (од 1986) и члан Српске академије наука и уметности у Београду. Умро је у Сомбору 20. октобра 1993. године.[23]

Награде уреди

Добитник је више значајних награда.[23]

  • Награда АВНОЈ 1988. године
  • Седмојулска награда Србије, 1959.
  • Награда за животно дело Србије, 1962.
  • Награда ослобођења Војводине, 1975.
  • Орден рада 1. реда 1958.
  • Орден заслуга за народ са златном звездом

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Милан Коњовић изложба слика у ГСЛУ Ниш 2017. Из предговора аутора изложбе Небојше Васића
  2. ^ Васић 2021, стр. 57.
  3. ^ а б „KAKO JE SOMBORSKI SLIKAR TUŽIO PREDSEDNIKA KRALJEVSKE VLADE – Ravnoplov” (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-24. 
  4. ^ „Милан Коњовић”. Уметничка галерија Надежда Петровић Чачак (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-20. 
  5. ^ „КОЊОВИЋ Милан | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-20. 
  6. ^ „MILAN KONJOVIĆ – NAJVEĆI SLIKAR RAVNICE - Kulturni centar Novog Sada - Културни центар Новог Сада”. www.kcns.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-20. 
  7. ^ Милан Коњовић - сто година садашњости : (1898—1993) / Миодраг Б. Протић. - У: Глас. - ISSN 0352-6720. - Том 388, књ. 7 (2000), стр. 1-4. COBISS.SR 517553301
  8. ^ „IZLOŽBA SLIKA MILANA KONJOVIĆA U NARODNOM MUZEJU: Inspirisan Dalmacijom i lepotama Mediterana – Zrenjanin”. listzrenjanin.com. Приступљено 2021-08-20. 
  9. ^ а б в „“Milan Konjović” Gallery Sombor - Works”. konjovic.rs. Приступљено 2021-08-20. 
  10. ^ Милан Коњовић, „Људи”. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1951. 
  11. ^ „NALED | Milan Konjović, strastveni kolorista iz Sombora”. Nacionalna Alijansa za Lokalni Ekonomski Razvoj (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-20. 
  12. ^ Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 214. 
  13. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Милан Коњовић, драматичар, експресиониста и колориста: Сликар који није изневерио равницу”. www.rts.rs. Приступљено 2021-08-20. 
  14. ^ а б „“Milan Konjović” Gallery Sombor - Biography”. konjovic.rs. Приступљено 2021-08-20. 
  15. ^ Милан Коњовић : слике : Галерија "Надежда Петровић" Чачак, децембар 1981-јануар 1982. / [каталог и поставка Михаило Бошњаковић] ; [фотографије Милош Милосављевић]. - Чачак : Галерија "Надежда Петровић", 1981 (Горњи Милановац : Дечје новине). - [34] стр.COBISS.SR 1024252599
  16. ^ Enciklopedija leksikografskog zavoda. 4, Jugoslavija-Majkov. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1959. стр. 345. 
  17. ^ Од академизма до креације : цртежи 1919-1926. и акварели 1963-1972. : Галерија "Милан Коњовић" Сомбор, децембар 2003-фебруар 2004. / Милан Коњовић ; [аутор изложбе Ирма Ланг]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2003 (Београд : Цицеро). - 1 пресавијен лист([6]стр.) : илустр. у боји. COBISS.SR 512821415
  18. ^ Лепо лице равнице : Галерија "Милан Коњовић" од 25. септембра до 8. октобра 2014. / [аутор текста Слађана Драгићевић ; превод на енглески Андреа Гумас ; фотографије Андрија Бекер]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2014 (Sombor : Pergament plus). - [16] стр. : илустр.COBISS.SR 289233159
  19. ^ Милан Коњовић : предели и људи Војводине = Milan Konjović : The Landscapes and the people of Vojvodina / [превод на енглески Теодора Турнер ; фотографије Андрија Бекер]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2014 (Београд : Цицеро). - [28] стр. : илустр. у бојама.COBISS.SR 289935367
  20. ^ „Снажан колорит Коњовићевог универзума”. Политика, дневне новине. Приступљено 2. 2. 2018. 
  21. ^ Јованов, Јасна (2009). Спомен збирка Павла Бељанског. Нови Сад:264–265
  22. ^ У стишаном тону : тридесет уља, 1942-1952. : Галерија "Милан Коњовић" Сомбор : мај-септембар 2004. / Милан Коњовић ; [аутор изложбе и каталога Ирма Ланг]. - Сомбор : Галерија "Милан Коњовић", 2004 (Београд : "Цицеро"). - [6] стр. : илустр.COBISS.SR 512819879
  23. ^ а б „Биографија на сајту САНУ”. САНУ. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 2. 2. 2018. 

Литература уреди

  • Enciklopedija leksikografskog zavoda. 4, Jugoslavija-Majkov. Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ. 1959. стр. 345. 
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti. Sv. 3, Inj-Portl. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod. 1964. стр. 214. 
  • Јасна Јованов, Konyovitch Милан. Четврта деценија, Спомен збирка Павла Бељанског. . Нови Сад. 2006. ISBN 978-86-906563-4-9. 
  • Васић, Небојша, ур. (2021). XV стална поставка Ретроспективна изложба Милана Коњовића. Сомбор: Галерија „Милан Коњовић” Сомбор. стр. 96. 

Спољашње везе уреди

 
Милан Коњовић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милан_Коњовић&oldid=27414115”