Милева Јовановић
Милева Јовановић (Београд, 1852 — Београд, 1905) била је српска добротворка.
Биографија уреди
Родила се у 1852. године, отац јој је био Ненад Јовановић судија београдског суда. Милева је завршила тадашње београдске женске школе, усавршила је стране језике, па је целог живота пратила страну књижевност.[1] Осим читања, преводила је француску и немачку књижевност на српски језик. Како јој је отац рано преминуо, а мајка дуго боловала, Милеви није остајало пуно времена за превођење, тако да су многи преводи остали недовршени.[1]
Хуманитарна делатност уреди
Милева је сву своју имовину завештала разним хуманитарним организацијама, а и за живота је многима помагала. Тако је Друштву Свети Сава завештала је велики плац у тадашњој улици Милоша Великог број 43, као и још један у Зрињској 46.[2] Плац у улици Милоша Великог је, како изгледа, продат, највероватније 1938. године, док нема података о томе шта се догодило са другим поменутим плацем, али се види да је још био у поседу Друштва 1939. године[2]
Такође је Фонду сироте и напуштене деце, Фонду за потпомагање сиротих ђака Београдског универзитета, Одбору за зидање храма Светог Саве, Фонду краља Стефана Дечанског за глуво-нему децу као и многим другима оставила део своје имовине и новац.[1]
Своју велику библиотеку поклонила је Побратимству - ђачком удружењу на Београдском универзитету. Нешто од својих покретних добара оставила је Српској Краљевској Академији и Београдској Трговачкој Омладини.[1]
Захваљујући њеним донацијама, многе културне, родољубиве и образовне организације добиле у значајна средства за рад и остварење својих циљева. Милева је остала запамћена као велики алтруиста и жена посебне енергије и интелигенције.[1]
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- Споменица друштва Светога Саве (1886-1936), ур. Др Јован Хаџи Васиљевић, Београд, 1936.