Милош Видаковић

Милош Видаковић је српски пјесник, критичар и преводилац. Рођен је 26. децембра 1891. у селу Штрпци у Рудом у учитељској породици. Након завршетка основне школе и класичне гимназије у Сарајеву, одлази у Беч на студије романистике и славистике. 1912. борави у Женеви одакле се враћа у Сарајево. Пише и преводи највише у „Народу” као стални књижевни критичар издржавајући породицу. 1913. наставља студије у Италији, у Фиренци. 1914. одлази на лијечење у Вијаређо. Послије Сарајевског атентата бјежи из Сарајева у Рудо, у село Грање, а затим у Србију гдје добија мјесто наставника у Велесу вршећи успут дужност поштанског цензора. Дана 2. октобра 1915, послије прехладе, болест плућа му се погоршала. Умире у Велесу. Сахрањен је на војничком гробљу. 1918. постхумно му је штампана збирка пјесама „Царски сонети”, а у засебној књизи превод Метерлинкова „Плава птица”.

Милош Видаковић
Датум рођења	26. децембaр 1891.
Место рођења	Штрпци
Датум смрти	2. октобар 1915.
Место смрти	Велес

Дела

• Гроздана
• Епилог
• Кроз мирис липа
• Кула заборава
• Мусић Стеван
• Над градом
• Песма болесника
• Пут екстаза
• Снег
• У моме граду

Извори

• Звијезда самоће, поезија Милоша Видаковића. ISBN 978-99938-835-9-3.
• Ризница српска Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2018)