Милош Немањић

српски социолог

Милош Немањић (Београд, 193214. октобар 2016) био је српски социолог, научни радник, председник Српског социолошког друштва и Геронтолошког друштва Србије. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Милош Немањић
Датум рођења1932
Место рођењаБеоградКраљевина Југославија
Датум смрти14. октобар 2016.
Место смртиБеоградСрбија

Биографија уреди

Дипломирао је у првој генерацији студената социологије а касније магистрирао и докторирао на истој области на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[1] У оквиру студијских путовања и посета боравио је у Бечу, Будимпешти, Варшави, Москви, Прагу и Софији. [1] По дипломирању је радио у Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Након три године проведене у Институту, 1967. прелази у Завод за проучавање културног развитка, где ради 23 године године у свим научним звањима. [1] Касније ради у Институту за криминолошка и социолошка истраживања.[2] У књизи „На трагу српске интелигенције 19. века” детаљно је анализирао 550 биографија појединаца који су чинили део елите земље формиране у 19. веку. Немањић посебно истиче да су значајни делови српске елите дошле из мањих градова Србије у Београд, где формирају културну, друштвену, научну и политичку елиту.[3] Обављао је функцију потпредседника Савета Владе Републике Србије за питања старења и старости.[2] Био је активан учесник рада мреже ХуманаС.[4] Био је председник Геронтолошког друштва Србије.[5][6] Као члан Савета за особе са инвалидитетом и старије, залагао се са заштиту и унапређење права најстарије популације.[7] Бавио се социологијом преко 45 година.[2] Немањићева истраживања показала су инертност старије популације Србије у односу на истодобну популацији у другим деловима Европе.[8]

Легат у Адлигату уреди

Немањић је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” завештао своју библиотеку, рукописе, потписане књиге, публикације, личне предмете и награде.[9] Колекција социологије у Адлигату носи име „др Милош Немањић“.[9]

Награде уреди

  • Златна значка Културно просветне заједнице Србије, 1978[1]
  • Спомен плакета града Београда, 1974[1]
  • Диплома поводом тридесетогодишњице ослобођења Београда, 1974[1]
  • Плакета града Београда, 1984. [1]

Одабрана дела уреди

Библиографија др Немањића обухвата 450 јединица, укључући:

  • Културне потребе, 1974
  • Набавна политика народних библиотека, 1984
  • Филмска и позоришна публика Београда, 1991
  • Један век српске стваралачке интелигенције 1820-1920, 2001
  • Пут у социологију: биографско - библиографски прилог, 2004
  • На трагу порекла српске интелигенције XIX века: топографија и социографија, 2004
  • Књижевна култура у Србији: социолошки есеји и истраживања, 1975-2005, 2011.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е „Милош Немањић (1994-1996)”. ssd.org.rs. Приступљено 2020-12-07. 
  2. ^ а б в „In memoriam Милош Немањић”. www.osobesainvaliditetom.rs. Архивирано из оригинала 23. 06. 2021. г. Приступљено 2020-12-08. 
  3. ^ Андријашевић, Марија. „Трагом српске интелигенције”. Politika Online. Приступљено 2020-12-07. 
  4. ^ admin, About The Author Humanas Content. „In memoriam Miloš Nemanjić, Gerontološko društvo Srbije | Humanas” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-07. 
  5. ^ „Преминуо Милош Немањић”. Геронтолошко друштво Србије (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 2020-12-07. 
  6. ^ „Kontekst: Briga o starima”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). 2014-07-09. Приступљено 2020-12-07. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2021. г. Приступљено 07. 12. 2020. 
  8. ^ „Културни живот у трећем добу”. Politika Online. Приступљено 2020-12-07. 
  9. ^ а б „Легат др Милоша Немањића” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-07.