Миодраг Јаћимовић

српски књижевник и професор

Миодраг Јаћимовић (Моравци, Љиг, 1934Чачак, 12. август 2009) био је српски професор, књижевник и приређивач.

Миодраг Јаћимовић
Лични подаци
Датум рођења1934.
Место рођењаМоравци, Љиг, Србија
Датум смрти12. август 2009.(2009-08-12) (74/75 год.)
Место смртиЧачак, Србија

Биографија

уреди

Миодраг Јаћимовић је рођен 1934. године у селу Моравци код Љига у свештеничкој породици. Од 1938. године због премештаја службе оца Милоја, живи у Бресници код Чачка где је завршио Основну школу „Ђенерал Марко Ђ. Катанић“. У Чачак прелази 1945. године где наставља школовање и завршава Гимназију, а Филозовски факултет завршава у Београду на Одсеку за књижевност и српски језик. Од 1959. године ради као професор књижевности у Чачку, до пензионисања 1995. године. Године 1985, постао је члан Удружења књижевника Србије и сарадник Језичког одељења САНУ. Путујући много, видео је целу Европу, велики део Африке и Азије и Блиски исток. Два пута је био на поклоничком путовању, у Палестини и Израелу као и Светој Гори. Има звање хаџије. У сазиву Народне скупштине Србије 2000. године, био је народни посланик. Умро је у Чачку 12. августа 2009. године.[1][2]

Књижевни рад

уреди

Миодраг Јаћимовић књижевним радом се бавио од 1958. године. Објављујући путописе, приповетке, романе, монографије и историјске монографије. Приредио је дневнике солунаца под називом Слово ратниково. Последње дело Миодрага Јаћимовића су дневнички записи Предајте се Срби, издање из 2008. године.

Награде

уреди

Добитник је две књижевне награде:

  • Златна плакета "Таковски устанак" (1998)
  • "Ђак каплар" Главно општинско признање Општине Љиг(2000)[1]

Дела

уреди
  • историјска монографија "Арсеније Лома" (1972)
  • историјска монографија "Лазар Мутап" (1973)
  • монографија "Белановица" (1974)
  • роман "Без лета"(1975)
  • збирка приповедака "Моји људи" (1977)
  • народна предања "Качерске легенде" (1978)
  • дневници солунаца "Слово ратниково" (1980)
  • роман "На путу за Пањевац"(1981)
  • народна предања "Лепопоље" (1981)
  • књига путописа "Свет у очима Чачана" (1983)
  • монографија "Качерски родови" (1984)
  • Студија Рудничка лична имена" (1985)
  • књига политичких расправа "Професор није крив" (1986)
  • роман "Укидање будућнсти" (1986)
  • збирка приповедака " Усрећитељи" (1989)
  • историјска монографија "Знаменити Рудничани" (1990)
  • збирка приповедака "Мртва зона" (1994)
  • историјски лексикон "Качерци некад и сад" (1994)
  • хумористичка проза "Јордо" (1996)
  • споменица "Техничка школа у Чачку 1946-1996)
  • етнографска књига "Качер-предели и људи" (1997)
  • збирка приповедака "Урези у памћењу" (1998)
  • дневнички записи "Време опадања" (1999)
  • приповетке "Белези Белановице" (2000)
  • монографија "Храм Успенија пресвете Богородице" (2001)
  • приповетке " Чачанске приче" (2001)[1][2]

Референце

уреди
  1. ^ а б в Приче из Бреснице / Миодраг Јаћимовић. - Бресница [тј.] Ваљево : Колубара, 1999 (Чачак : Графика Јуреш). - 109 стр. ; 21 cm
  2. ^ а б Ракетирано пролеће 99. : светско-српски рат / Миодраг Јаћимовић. - Ваљево : Колубара, 2001 (Чачак : Графика Јуреш). - 105 стр. ; 20 cm