Монстера
Монстера (лат. Monstera deliciosa) је крупна тропска лијана која се често гаји као украсна биљка.
| Монстера | |
|---|---|
| |
| Monstera deliciosa-лишће | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. deliciosa
|
| Биномно име | |
| Monstera deliciosa Liebm.
| |
Назив уреди
Monstera deliciosa се често погрешно назива Philodendron pertusum. Назив монстера је читавом роду дао француски ботаничар Адансон 1763. године, вероватно зато што су му необични листови ове биљке изгледали „монструозно“.[1]
Опис биљке уреди
Корење ове биљке је ваздушно и може достићи знатну дужину.[1]
Стабло може да достигне висину од 2 до 3 метра (по неким изворима и до 6 метара), а расте у ширину (са све листовима) до 1,5 метара.[2]
Лишће је округлог облика, пречника до једног метра. По себи има рупе и дубоко је урезано што говори о кишовитом природном станишту ове биљке. Међутим, при слабој светлости листови су мањи и целог обода. Нерватура је мрежаста.[2]
Цветови у групама чине цваст клип кога, попут корнета, обавијају изражене брактеје крем боје.[2]
Плод је жут и ваљкастог облика, по изгледу сличан банани, а укус му је налик ананасу. Сазрева само у подручјима са веома топлом климом.[2]
Гајење уреди
Сади се тако да у саксији буду присутни хумус од лишћа, песак и светли тресет. Од маја до септембра биљку треба ђубрити течним ђубривом сваких 15 дана. Лети треба да се залива чешће, једном недељно (такође и у пролеће и јесен), а зими сваких 10-15 дана. Овој биљци одговара повећана влажност ваздуха. Треба да буде на светлом месту, али не директно изложена сунцу. У току раста треба подупрети нове изданке, а нега листова укључује и скидање прашине са њих мокрим сунђером. Крајем зиме треба је пресадити у другу саксију и додати стајско ђубриво.[2]
Животни век уреди
Траје од 5 до 6 година. Ову врсту углавном не нападају штеточине и болести, па је захвална за почетнике одгајиваче.[2]
Порекло уреди
Потиче из тропске Америке. Учесници посебних верских обреда у Гватемали користе листове ове биљке као лепезу и тако терају од себе зле духове.[1]
Извори уреди
Спољашње везе уреди
