Моравска област
Моравска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
| Моравска област | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||
 Моравска област | |||||||||
| Главни град | Ћуприја | ||||||||
| Регија | Балкан | ||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
| Површина | 2.899 км2 | ||||||||
| Становништво | 183.959 | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
| |||||||||
Географија уреди
Моравска област обухвата средишњи дио сјеверне Србије. Висока је на истоку, сјевероистоку, југу и југозападу. Колко се иде средини висине опадају, и ту је ниско и равно Поморавље. Главније реке су: Морава, која тече средином области. Моравни притоци су с десне стране: Црница, Раваница и Ресава; с леве: Белица, Лугомир и Каленићка Река. У области су мање целине: Ресава, Белица, Левач и Темнић.
Привреда уреди
Моравска област је богата рудним благом (Сењски Рудник, Равна Река и др.).
Долином Мораве, од Сталића до Лапова, кроз област иде главна железничка пруга. Од ње се, код Параћина одваја један крак (уски колосјек) за Зајечара, а од Ћуприје други, опет уског колосјека, за Сењски Рудник и Равну Реку.
Занимање становништа је земљорадња и сточарство. У Поморављу особито успева кукуруз.
Административна подела уреди
Област је садржавала срезове:[1]
- Белички (Јагодина)
- Деспотовачки
- Левачки (Рековац)
- Параћински
- Ресавски (Свилајнац)
- Темнићски (Варварин)
Главна насеља уреди
Велики жупани уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Светолик Здравковић од 1927.
- Васа Алексић до 1927.[2]
- Добрица Матковић новембар 1925.г.
Референце уреди
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
Литература уреди
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Народна енциклопедија, 1925 г.