Википедија

НБА такмичење у брзом шутирању тројки

НБА такмичење у брзом шутирању тројки (енгл. NBA Three-Point Shootout)[1] део је суботњег програма НБА ол-стар викенда. Такмичење је уведено 1986. године на Ол-стар викенду у Даласу и од тада није одржано само 1999. због НБА локаута. Циљ је да се постигне што више погодака упућених иза линије за три поена у временском интервалу од једног минута.

Актуелне пропозиције уреди

 
Предраг Стојаковић, двоструки победник (2002—2003) и троструки учесник (2001—2003)
  • У квалификационој рунди учествује укупно осам играча - по 4 представника сваке конференције. У финале иду три играча који су остварили најбољи резултат.
  • Три финалисте поново шутирају по истим правилима како би се одлучио победник. У случају нерешеног резултата, шутира се још једна серија.
  • Шутеви се упућују са 5 различитих позиција - прва је у једном ћошку терена, а наредне су на сваких 45 степени завршно са другим ћошком.
  • Са сваке позиције шутира се по 5 лопти. Прве четири (стандардне наранџасте) лопте вреде 1 поен, а пета (шарена, такође се назива money ball - кеш лопта, прим. прев.) доноси 2 поена. Између 2. и 3. и 3. и 4. позиције се налазе две спонзорисане лопте (тренутно зелене, пошто их спонзорише амерички бренд сокова Mountain Dew), које вреде пуних 3 поена. Играч има могућност да одабере једну позицију за коју сматра да му највише одговара и са ње шутира само лопте вредности од 2 поена. Максималан број поена који играч може да постигне је 40.
  • Предвиђени интервал за шутирање је 70 секунди. Уколико играч не стигне да шутне свих 27 лопти на кош, рачунају му се погоци постигнути (тј. шутеви упућени) пре истека времена.

Битније измене у пропозицијама кроз историју уреди

  • Од 1986. до 1998. године: систем са осам учесника у квалификационој рунди, четири у полуфиналу, два у финалу.
  • Од 2000. године: укинуто полуфинале; у финале иду три учесника са најбољим скором у квал. рунди.
  • Од 2003. године: број учесника смањен са осам на шест.
  • Од 2013. године: учесници подељени по конференцијама; у финале иду два играча са најбољим скором у квал. рунди (сваки у својој конференцији).
  • Од 2014. године: број учесника враћен на осам; уведена могућност бирања позиције са свих 5 шарених лопти; максимални број поена повећан на 34.
  • Од 2020. године уведене спонзорисане лопте вредне 3 поена између 2. и 3. и 3 и 4. позиције; максималан беој поена повећан на 40.

Досадашњи победници уреди

 
Лари Берд, троструки победник (1986—1988)
Година Домаћин Победник Тим Скор у финалу
1986. Далас,
Тексас		   Лари Берд Бостон селтикси 22 / 30
1987. Сијетл,
Вашингтон		   Лари Берд (2) Бостон селтикси (2) 16 / 30
1988. Чикаго,
Илиноис		   Лари Берд (3) Бостон селтикси (3) 17 / 30
1989. Хјустон,
Тексас		   Дејл Елис Сијетл суперсоникси 19 / 30
1990. Мајами,
Флорида		   Крејг Хоџиз Чикаго булси 19 / 30
1991. Шарлот,
Северна Каролина		   Крејг Хоџиз (2) Чикаго булси (2) 17 / 30
1992. Орландо,
Флорида		   Крејг Хоџиз (3) Чикаго булси (3) 16 / 30
1993. Солт Лејк Сити,
Јута		   Марк Прајс Кливленд кавалирси 18 / 30
1994. Минеаполис,
Минесота		   Марк Прајс (2) Кливленд кавалирси (2) 24 / 30
1995. Финикс,
Аризона		   Глен Рајс Мајами хит 17 / 30
1996. Сан Антонио,
Тексас		   Тим Леглер Вашингтон булетси 20 / 30
1997. Кливленд,
Охајо		   Стив Кер Чикаго булси (4) 22 / 30
1998. Њујорк Сити,
Њујорк		   Џеф Хорнасек Јута џез 16 / 30
Ол-стар викенд планиран за 1999. годину отказан је због НБА локаута. Било је предвиђено да ове године домаћин буде Филаделфија (Пенсилванија).
2000. Оукланд,
Калифорнија		   Џеф Хорнасек (2) Јута џез (2) 13 / 30
2001. Вашингтон   Реј Ален Милвоки бакси 19 / 30
2002. Филаделфија,
Пенсилванија		   Предраг Стојаковић Сакраменто кингси 19 / 30
2003. Атланта,
Џорџија		   Предраг Стојаковић (2) Сакраменто кингси (2) 22 / 30
2004. Лос Анђелес,
Калифорнија		   Вошон Ленард Денвер нагетси 18 / 30
2005. Денвер,
Колорадо		   Квентин Ричардсон Финикс санси 19 / 30
2006. Хјустон,
Тексас		   Дирк Новицки Далас маверикси 18 / 30
2007. Лас Вегас,
Невада		   Џејсон Капоно Мајами хит (2) 24 / 30
2008. Њу Орлеанс,
Луизијана		   Џејсон Капоно (2) Торонто репторси 25 / 30
2009. Финикс,
Аризона		   Дејкван Кук Мајами хит (3) 19 / 30
2010. Арлингтон,
Тексас		   Пол Пирс Бостон селтикси (4) 20 / 30
2011. Лос Анђелес,
Калифорнија		   Џејмс Џоунс Мајами хит (4) 20 / 30
2012. Орландо,
Флорида		   Кевин Лав Минесота тимбервулвси 17 / 30
2013. Хјустон,
Тексас		   Кајри Ирвинг Кливленд кавалирси (3) 23 / 30
2014. Њу Орлеанс,
Луизијана		   Марко Белинели Сан Антонио спарси 24 / 34
2015. Њујорк Сити,
Њујорк		   Стефен Кари Голден стејт вориорси 27 / 34
2016. Торонто,
Онтарио		   Клеј Томпсон Голден стејт вориорси (2) 27 / 34
2017. Њу Орлеанс,
Луизијана		   Ерик Гордон Хјустон рокетси 21 / 34
2018. Лос Анђелес,
Калифорнија		   Девин Букер Финикс санси (2) 28 / 34
2019. Шарлот,
Северна Каролина		   Џо Харис Бруклин нетси 26 / 34
2020. Чикаго,
Илиноис		   Бади Хилд Сакраменто кингси 27 / 40
2021. Атланта,
Џорџија		   Стефен Кари (2) Голден стејт вориорси (3) 28 / 40
2022. Кливленд,
Охајо		     Карл Ентони Таунс Минесота тимбервулвси (2) 29 / 40
2023. Солт Лејк Сити,
Јута		   Дејмијан Лилард Портланд трејлблејзерси 26 / 40
2024. Индијанаполис,
Индијана		   Дејмијан Лилард (2) Милвоки бакси (2) 26 / 40

Легенда:

Активни кошаркаши
Кошаркаши који су примљени у Кошаркашку Кућу славних

Успешност уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ McMenamin, Dave (20. 2. 2008). „Kapono Lights Up Saturday Night”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. Архивирано из оригинала 23. 03. 2009. г. Приступљено 18. 12. 2008. 
  2. ^ „Списак победника и учесника такмичења”. basketball-reference.com. 20. 2. 2022. Приступљено 20. 2. 2022. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=НБА_такмичење_у_брзом_шутирању_тројки&oldid=27399145”