Википедија

Награда Сервантес

Награда за књижевност на шпанском језику „Мигел де Сервантес“ (шп. Premio de Literatura en Lengua Castellana Miguel de Cervantes), такође позната као Награда „Мигел де Сервантес“ (шп. Premio Miguel de Cervantes) или Награда Сервантес (шп. Premio Cervantes) je књижевна награда коју министарство културе Шпаније сваке године додељује шпанском или хиспаноамеричком писцу чије је дело допринело обогаћивању књижевне баштине на шпанском језику, а на предлог академија за шпански језик, претходних добитника награде и институција повезаних са књижевношћу на шпанском језику. Назив је добила по шпанском писцу Мигелу де Сервантесу. О њеном значају говоре досадашњи добитници и то да је сматрају Нобеловом наградом шпанског говорног подручја.[1][2][3] Награду за 2017. годину добио је писац из Никарагве, Серђо Рамирез.

Награда Сервантес
Медаља која се додељује добитнику Награде Мигел де Сервантес
Додељује се заизузетан допринос у књижевности на шпанском језику
ДодељујеМинистарство културе Шпаније
МестоАлкала де Енарес
Земља Шпанија
ПредстављаMinistry of Culture[*]
Прво додељивање
1976. год.; пре 48 година (1976)
Последње
додељивање
2017. год.; пре 7 година (2017)
Веб-сајтwww.culturaydeporte.gob.es/cultura/libro/premios/listado-de-premios/cervantes/presentacion.html

О награди уреди

Награда Сервантес је установљена 15. септембра 1975. године, а први пут је додељена 1976. године шпанском писцу Хорхеу Гиљену. Сматра се најзначајнијим књижевним признањем на шпанском говорном подручју. Додељује се за целокупно књижевно дело шпанског или хиспаноамеричког писца на шпанском језику које је допринело обогаћивању хиспанске културне баштине.[4] Назив је добила по шпанском писцу Мигелу де Сервантесу који је написао Дон Кихота – једно од најзначајних књижевних дела написаних на шпанском језику. Награда се састоји од медаље и новчаног дела који од 2008. године износи 125 000 евра.[5][6]

Предлагање кандидата уреди

Кандидате за Награду Сервантес могу предложити Шпанска краљевска академија, академије земаља у којима се говори шпански језик, претходни добитници награде и институције које су по природи ствари у вези са књижевношћу на шпанском језику. Жири који одлучује о награди су до 2008. године чинили директор Шпанске краљевске академије, директор једне хиспаноамеричке академије за шпански језик која се мења сваке године, претходни добитник награде и шест или осам шпанских или хиспаноамеричких особа „признатог престижа“ из академског, књижевног или универзитетског света.[3] Од 2008. године, с циљем повећања улоге цивилног друштва у доношењу одлука у шпанској и хиспаноамеричкој култури, састав жирија следи нови модел који подразумева већи удео чланова које предлажу институције изборног карактера:

  • два последња добитника Награде Сервантес,
  • један члан Шпанске краљевске академије,
  • један члан једне од хиспаноамеричких академија,
  • четири признате особе из академског, универзитетског и књижевног света које предлажу Конференција ректора шпанских универзитета, Унија универзитета Латинске америке, Институт Сервантес и Министарство културе Шпаније
  • две представника књижевних додатака дневних новина које предлажу Федерација асоцијација новинара Шпаније и Интерамеричко новинско удружење
  • један члан којег предлаже Међународна асоцијација хиспаниста, а који не може да буде шпанске или ибероамеричке националности.[1][6]

Додела награде уреди

Награда Сервантес се од 1976. године додељује само једном писцу и не може бити додељена постхумно.[3] Ова правила су установљена након доделе награде 1979. године, када је жири одлучио да ax aqueo награди Шпанца Херарда Дијега и Аргентинца Хорхеа Луиса Борхеса.[7] Име добитника се саопштава крајем године, а награда се уручује 23. априла, на дан смрти Мигела де Сервантеса. Шпански краљ Филип VI председава уручивању награде у свачаној сали Универзитета Алкала. На свечаној церемонији поводом доделе награде шпански краљ, шпански министар културе и добитник награде држе говор у ком се осврћу на живот и књижевно стваралаштво награђеног, на дело Сервантеса и других шпанских и хиспаноамеричких класика, као и на актуелно стање шпанског језика.[3]

Добитници уреди

Листа добитника Награде Сервантес[7]
Година Писац Националност Говор добитника
1976 Хорхе Гиљен (1893–1984)   Шпанија [1]
1977 Алехо Карпентјер (1904–1980)   Куба [2][мртва веза]
1978 Дамасо Алонсо (1898–1990)   Шпанија [3]
1979 Хорхе Луис Борхес (1899–1986)[а]   Аргентина [4]
Херардо Дијего (1896–1987)[7]   Шпанија [5]
1980 Хуан Карлос Онети (1909–1994)   Уругвај [6]
1981 Октавио Паз (1914–1998). Добио Нобелову награду за књижевност 1990. године.   Мексико [7]
1982 Луис Росалес (1910–1992)   Шпанија [8][мртва веза]
1983 Рафаел Алберти (1902–1999)   Шпанија [9]
1984 Ернесто Сабато (1911–2011)   Аргентина [10]
1985 Гонзало Торенте Баљестер (1910–1999)   Шпанија [11]
1986 Антонио Буеро Ваљехо (1916–2000)   Шпанија [12]
1987 Карлос Фуентес (1928–2012)   Мексико [13][мртва веза]
1988 Марија Замбрано (1904–1991)   Шпанија [14]
1989 Августо Роа Бастос (1917–2005)   Парагвај [15][мртва веза]
1990 Адолфо Биој Касарес (1914–1999)   Аргентина [16]
1991 Франсиско Ајала (1906–2009)   Шпанија [17]
1992 Дулсе Марија Лојназ (1902–1997)   Куба [18][мртва веза]
1993 Мигел Делибес (1920–2010)   Шпанија [19]
1994 Марио Варгас Љоса (1936). Добио Нобелову награду за књижевност 2010. године.   Перу и   Шпанија (од 1993) [20]
1995 Камило Хосе Села (1916–2002). Добио Нобелову награду за књижевност 1989. године.   Шпанија [21]
1996 Хосе Гарсија Нијето (1914–2001)   Шпанија [22]
1997 Гиљермо Кабрера Инфанте (1929–2005)   Куба [23]
1998 Хосе Јеро (1922–2002)   Шпанија [24][мртва веза]
1999 Хорхе Едвардс (1931)   Чиле [25][мртва веза]
2000 Франсиско Умбрал (1932–2007)   Шпанија [26][мртва веза]
2001 Алваро Мутис (1923–2013)   Колумбија [27]
2002 Хосе Хименез Лозано (1930)   Шпанија [28]
2003 Гонзало Рохас (1917–2011)   Чиле [29]
2004 Рафаел Санчез Ферлосио (1927)   Шпанија [30]
2005 Серхио Питол (1933)   Мексико [31]
2006 Антонио Гамонеда (1931)   Шпанија [32]
2007 Хуан Хелман (1930–2014)   Аргентина [33]
2008 Хуан Марсе (1933)   Шпанија [34][мртва веза]
2009 Хосе Емилио Пачеко (1939–2014)   Мексико [35][мртва веза]
2010 Ана Марија Матуте (1925–2014)   Шпанија [36][мртва веза]
2011 Никанор Пара (1914)   Чиле [37][мртва веза]
2012 Хосе Мануел Кабаљеро Боналд (1926)   Шпанија [38]
2013 Елена Поњатовска (1932)   Мексико [39][мртва веза]
2014 Хуан Гојтисоло (1931)   Шпанија [40][мртва веза]
2015 Фернандо дел Пасо (1935)   Мексико
2016 Едуардо Мендоза (1943)   Шпанија
2017 Серђо Рамирез (1942)   Никарагва
2018 Ида Витале (1923)   Уругвај

Награда по државама уреди

  Шпанија 22
  Мексико 6
  Аргентина 4
  Чиле 3
  Куба 3
  Колумбија 1
  Парагвај 1
  Перу 1
  Уругвај 2
  Никарагва 1
Укупно 43

Референце уреди

  1. ^ а б „Premio «Miguel de Cervantes»”.  Ministerio de Educación, Cultura y Deporte. Приступљено 03.01.2014.
  2. ^ „Orden CUL/1014/2011, de 12 de abril, por la que se convoca el Premio de Literatura en Lengua Castellana «Miguel de Cervantes», correspondiente a 2011“. Boletín Oficial del Estado. Приступљено 03.01.2014.
  3. ^ а б в г „Especial Premio Cervantes”. ABC. Madrid.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) Приступљено 03.01.2014.
  4. ^ „Cervantes Prize“. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 03.01.2014.
  5. ^ „Premio Cervantes”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2011. г.  El poder de la palabra. Приступљено 03.01.2014.
  6. ^ а б „Nueva convocatoria del Premio Cervantes”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г.  Ministerio de Educación, Cultura y Deporte. Приступљено 03.01.2014.
  7. ^ а б в „Premio Miguel de Cervantes: Listado de premios”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г.  Ministerio de Educación, Cultura y Deporte. Приступљено 12.11.2015.

Напомене уреди

  1. ^ Награда ex aqueo

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Награда_Сервантес&oldid=26946551”