Википедија

Наивна уметност из Ковачице

школа наивне уметности која се налази у Ковачици

Наивна уметност из Ковачице или Ковачичка наива је назив за школу наивне уметности која се развила у селу Ковачица[1] . Ковачица има велики значај на мапи светског наивног сликарства и представља својеврсну метрополу наиве. Ово мало село дуже од четрдесет година задивљује свет својом уметношћу, а посебно сликарством.[2]

Галерија наивне уметности у Ковачици
Галерија Бабка у Ковачици

Историја ковачичке школе уреди

Године 1939. Мартин Палушка и Јан Сокол откривају своју љубав према сликарству, а касније се њима приклањају други и 1951. године на челу са Владимир Бобошем оснивају прву ликовну секцију.

Требало је доста времена да се од репродуковања и пресликавања разгледница радом дође до својствених стилова и уметничког израза.[3] Једно време се водила борба између оних који су копирали и пресликавали своје радове и оних који су се трудили да изграде властите и препознатљиве стилове и рукописе. Слике које су радили самоуки необразовани ковачички сликари задивиле су и освојиле свет. Мотиви ових уметника су углавном из живота и рата у сеоској средини. Њихови обожаваоци су како неписмени тако и интелектуалци, а дела се налазе у музејима, галегијама и приватним збиркама широмсвета. Оснивачи ковачичке школе су били Мартин Палушка, Јан Сокол, Владимир Бобош, Михал Биреш и Јан Књазовиц, а касније су им се придружили и Мартин Јонаш и Зузана Халупова. Године 1952. дванаест ковачичких сликара излаже слике приликом прославе 150 година доласка Словака на просторе Војводине.

Успеси ковачичке школе уреди

 
Фигурице од природних материјала
 
Дрвене скулптуре
 
Осликано нојево јаје

Како би пребродили прву фазу копирања и репродуковања слика, у великој мери им је помогао и панчевачки академски сликар Зоран Трумпић. У селу тада није било академских сликара, али када се Ковачица афирмисала у сликарству неки млади сликари су пошли на академије и већина њих је позната и живи у иностранству. Тихомир Биреш живи у Риму где се и школује, Мартин Кизур се 1991. преселио у Аустралију, Ингрид Цискова живи у Грчкој, а Ванеса Хардиова делује у Словачкој и Аустрији. На изложби наивних сликара из Југославије 1961. године у Лондону излаже и 9 ковачичких сликара. Ковачички сликари су своје активности преселили на све континенте и посетили су их славне личности као Франсоа Митеран, шпански краљ Хуан Карлос, позната певачка група Ролингстонси, глумци, Ален Делон, Урсула Андрес и космонаути из програма Аполо као и многи други. Сваке године се одржава преглед ковачичке наиве у Ковачичком октобру.

Оснивачи ковачичке школе:

Најзначајнији чланови ковачичке школе:

Поред њих, веома успешно делују и други уметници, као што су: Јан Стракушек, Катарина Кожокова, Алжбета Чижикова, Јурај Гарај, Михал Поволни, Јан Бачур, Катарина Карлечикова, као и млађи уметници; Ева Хусарикова Павел Хајек, Јан Глозик, Мартин Марков, Зузана Верецка, Павел Цицка, Марија Варгова, Јурај Лаврош, Јозеф Хавијар, Ана Књазовицова, Јан Ширка, Мартин Пап, Ана Котвачова, Марија Хлавата- Хусарикова и други[3]

 
Мурал у Меморијалном комплексу Михајла Пупина у Идвору, поклон сликара из Ковачице

Карактеристика дела ковачичке наиве уреди

Карактеристика наивне уметности из Ковачице је снажна боја и снажан колорит нападне и живе боје.

У својим делима свако од ковачичких сликара доноси аутентичко и својеврсно сликарство које се разликује по мотивима или по створеном својеврсном изразу[1][3]. Сваки од сликара има свој стил и препознатљиво сликарско писмо. Разликује се рукопис Мартина Јонаша са својим хипертрофираним удовима, Зузане Халупове по деци на њеним платнима и дечјем лицу које она доноси на фигурама и својим ликовима, на сликама Јана Вењарског су коњи а Ондереја Вењарског су волови. Биреш, Сокол и Хрк фасцинирају својом једноставношћу, Палушка прецизним покретима свог киста, Гарај широким површинама, а Књазовиц промишљеним колоритом.

Слике у Галерији наивне уметности у Ковачици
  •  
    Слике родоначелника ковачичке наиве
  •  
    Савремени сликари из Ковачице
  •  
    Мартин Јонаш
  •  
    Владимир Бобош
  •  
    Јан Књазовиц
  •  
    Ана Књазовиц-Мијаиловић

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Slovenský magazín ROVINA, Obzor Báčsky Petrovec 1-2-1996.
  2. ^ Krstić N. Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003.
  3. ^ а б в Svet kovačického insitného umenia, Vladimír Valentík Kultura Báčsky Petrovec 2002

Литература уреди

  • Svet kovačického insitného umenia, Vladimír Valentík Kultura Báčsky Petrovec 2002.
  • Zuzana Chalupová, Galeria Babka, Martyn 1994.
  • Kovačickí maliari v ramci trienále INSITA 97 Trenčín 1997.
  • Zuzana Halupova, Srđan I Šajn, Beograd 1986.
  • Slovenský magazín ROVINA, Obzor Báčsky Petrovec 1-2-1996.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наивна_уметност_из_Ковачице&oldid=26946994”