Наталка Сњаданко
Наталка Сњаданко (укр. Наталка Володимирівна Сняданко; рођена 20. маја 1973) је украјински писац, новинар и преводилац. Освојила је књижевну награду Џозеф Конрад 2011.[1][2]
| Наталка Сњаданко | |
|---|---|
 Наталка Сњаданко 2014. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 20. мај 1973. |
| Место рођења | Лавов, Украјинска ССР Совјетски Савез |
| Уметнички рад | |
| Поље | Новинарство Књижевност |
Биографија уреди
Рођена је 20. маја 1973. у Лавову где тренутно живи.[1] Студирала је украјински језик и књижевност на Универзитету у Лавову и славистику и ренесансу на Универзитету Алберт Лудвигс.[3] Заједно са Маријаном Кијановском, Маријаном Савком и другима је основала женску књижевну групу.[4] Њен дебитантски роман Collection of Passions је објављен 2001. Написала је седам дела од којих је Frau Müller Does Not Wish to Pay More номинован за BBC-јеву украјинску књигу године.[5] Њени романи су преведена на једанаест језика, укључујући енглески, шпански, немачки, пољски, мађарски, чешки и руски језик.[1][6] Преводи романе и позоришне представе са немачког и пољског на украјински језик.[1][7][8] Међу њеним преводима су и дела Франка Кафка, Макса Голдта, Гинтера Граса, Збигњева Херберта и Чеслава Милоша.[3] Њени радови као новинарке су објављивани у Süddeutsche Zeitung и преводу у The New York Times, The Guardian, The New Republic и The Brooklyn Rail.[5][6] У The New Republic је писала о почетку Евромајдана на Тргу независности.[9] Појавила се у документарцу Mythos Galizien – Die Suche nach der ukrainischen Identität.[10]
Значајна дела уреди
- Колекція пристрастей (2001)
- The Passion Collection или The Adventures and Misadventures of a Young Ukrainian Lady (2010), превод Џенифер Крофт
- Сезонний позпродаж блондинок (2005)
- Синдром стерильності (2006)
- Чебрець у молоці (2007)
- Комашина тарзанка (2009)
- Гербарій коханців (2011)
- Фрау Мюллер не налаштована платити більше (2013)
- Охайні прописи ерцгерцога Вільгельма (2017)
- Перше слідство імператриці (2021)
Референце уреди
- ^ а б в г „NATALKA SNIADANKO Editions”. TAULT (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-26.
- ^ KOTSAREV, Oleh (27. 12. 2011). „For innovative forms and breaking the stereotypes”. The Day (Kyiv). Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ а б „Natalka Sniadanko — internationales literaturfestival berlin”. www.literaturfestival.com. Архивирано из оригинала 21. 01. 2021. г. Приступљено 2021-02-26.
- ^ „Savka Maryana”. PEN Ukraine (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-26.
- ^ а б „Lit As Last Bastion: Natalka Sniadanko On Suppression, Solidarity & Language In Ukraine”. Electric Literature (на језику: енглески). 2015-08-04. Приступљено 2021-03-01.
- ^ а б „The Passion Collection, or The Adventures and Misadventures of a Young Ukrainian Lady | InTranslation”. intranslation.brooklynrail.org. Приступљено 2021-02-26.
- ^ „Natalka Sniadanko”. Center for the Art of Translation | Two Lines Press (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-26.
- ^ „Snyadanko Natalka”. PEN Ukraine (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 11. 2019. г. Приступљено 2021-03-01.
- ^ Sniadanko, Natalka (2014-03-07). „I Have Seen Bravery, and Death, in Ukraine”. The New Republic. ISSN 0028-6583. Приступљено 2021-03-01.
- ^ „Natalka Sniadanko”. IMDb. Приступљено 2021-03-01.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Наталка Сњаданко на Викимедијиној остави
