Незапослени људи
филм у режији Желимира Жилника
Незапослени људи је југословенски документарни филм из 1968. године. Режирао га је Желимир Жилник који је написао и сценарио. Припада остварењима црног таласа.[1]
| Незапослени људи | |
|---|---|
| Изворни наслов | Незапослени људи |
| Жанр | документарни |
| Режија | Желимир Жилник |
| Сценарио | Желимир Жилник |
| Музика | Душан Нинков |
| Сниматељ | Петар Латиновић |
| Монтажа | Милица Поличевић |
| Година | 1968. |
| Трајање | 10 минута |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Радња уреди
Филм се бави социјалном тематиком, односно проблемима незапослених у Југославији. У њему је приказан живот незапослених који живе у привременом колективном смјештају Завода за запошљавање. Незапослени говоре о својим проблемима, о неједнакости у друштву, црвеној буржоазији, о великим платама једних и малим платама других, о томе како бескућници спавају по жељезничким станицама и другим социјалним проблемима. Посебно је симболичан приказ незапосленог који се каменом удара у главу док други рецитује Шантићеву пјесму Остајте овдје.
Извори уреди
- ^ „„Црни талас“ као израз бунта”. Правда. 18. 3. 2011. Архивирано из оригинала 24. 05. 2012. г. Приступљено 5. 3. 2012.
Спољашње везе уреди
- Незапослени људи на сајту IMDb (језик: енглески)