Википедија

Немачка подморница У-23

Подморница У-23 је била Немачка подморница типа II-Б и коришћена у Другом светском рату. Подморница је изграђена 24. септембра 1936. године и служила је у 1. подморничкој флотили (1. септембар 1936 — 30. јун 1940) - борбени брод, 21. подморничкој флотили (1. јул 1940 — 30. септембар 1942) - школски брод, и 30. подморничкој флотили (1. октобар 1942 — 10. септембар 1944) - ратни брод.

Немачка подморница У-23
Немачка подморница У-23
Општи подаци
КаријераНемачка нацистичка застава
Кобилица постављена11. април 1936.
Поринут28. август 1936.
Завршетак градње24. септембар 1936.
Главне карактеристике
Депласман279 тона површински депласман
328 тона подводни депласман
Дужина42.70 метара
Ширина4.08 метара
Висина8,60 m
Газ3.90 метара
Дубина роњења150 метара
Погон700 КС у површинској вожњи
360 КС у подводној вожњи
Брзина13,00 чвора у површинској вожњи
7,00 чвора у подводној вожњи
Посада22 - 24 официра и морнара
НаоружањеТопови: 1 × 20 mm
Торпедне цеви: 3 × 533 mm (5 торпеда)

Служба уреди

Подморница У-23 напуста 25. августа 1939. године, под командом Ота Кречмера, базу Вилхелмсхафен, и одлази у подручје Северног мора, ради очекиване савезничке реакција, због будућег напада на Пољску. Она се већ 4. септембра враћа у базу Вилхелмсхафен, из које креће у ново патролирање 9. септембра. Тринаест дана касније, 21. септембра, У-23 упловљава у базу Кил. На следеће своје патролирање, подморница У-23 креће из базе Кил, 29. септембра 1939. године.

У 06:00 сати, 4. октобра 1939. године, британски трговачки брод Glen Farg (заповедник Роберт Геловеј Хол) је погођен једним торпедом од подморнице У-23, на око 60 наутичких миља јужно-југозападно од рта Самбер. Брод је уочен у 04;45 сати, и заустављен је ватром из митраљеза. Немци поново отварају ватру из митраљеза, када су са британског брода послали радио-поруке, а затим су сачекали да посада напуст брод, пре него што је торпедован. Један члан посаде британског брода је погинуо, док је осталих 16 спасио разарач HMS Firedrake (H 79), и искрцава их у Кирквол следећег дана.

Десет дана касније, 14. октобра, британска подморница HMS Sturgeon испаљује три торпеда ка подморници У-23, у Скагераку, на око 20 наутичких миља западно-северозападно од Скагена, Данска. Сва три торпеда су промашила немачку подморницу. Свега два дана касније, У-23 упловљава у базу Кил, и ту остаје до 1. новембра 1939. године, када одлази на ново патролирање, које ће трајати 9 дана, и завршиће се упловљавањем У-23, 9. новембра у исту базу. На ново патролирање, подморница У-23, кренуће тек за скоро месец дана, 5. децембра 1939. године.

У 00:04 сати, 8. децембра 1939. године, дански трговачки брод Scotia је погођен у предњи део једним торпедом, испаљеног са У-23, и тоне након 17 минута. Брод је нешто раније, у 23:36 сати, гађан једним торпедом, али оно је промашило циљ. Свега два члана посаде спасава дански трговачки брод Hafnia, који је уједно био и сведок напада, док су осталих 19 чланова посаде, погинули. Подморница У-23, упловљава 15. децембра 1939. године у базу Кил.

Дана, 8. јануара 1940. године, подморнца У-23 напуста базу Кил, и полази на ново патролирање. У 16:32 сати. 11. јануара, норвешки трговачки брод Fredville (превозећи угаљ за Осло) је био торпедован од У-23, на око 100 наутичке миље источно од Оркнијских острва, и прелама се на два дела. Предњи део је остао да плута, и пет бродоломника у чамцу за спасавање се нешто касније враћа на предњи део брода, у нади да још има преживелих. Њих сакупља један шведски брод, и пребацује их у Копервик.

Сутрадан, 12. јануара, у 06:50 сати, дански танкер Danmark је погођен једним торпедом од подморнице У-23, док се налазио на сидришту у заливу Енгенес, Кирквол. Брод експлодира, прелама се на два дела, и морска струја га полако носи ка обали. Задњи део је потонуо 21. јануара, док је предњи део касније оправљен, и користио се као једно плутајуће складиште за гориво. Подморнцица У-23 упловљава 15. јануара у базу Вилхелмсхафен, из које свега три дана касније, креће на ново патролирање.

У 19:08 сати, 24. јануара 1940. године, подморница У-23 испаљује торпедо ка једном мањем тровачком броду, и бележи погодак по средини брода, услед чега он тоне за 45 секунди. Дан раније, у 20:20 сати, подморница је опазила један брод, али у два напада није успела да га погоди, пошто је прво торпедо остало заглављено у торпедној цеви, а друго, које је испаљено у 22:13 сати, прави кружну путању. Потопљени брод је највероватније био норвешки трговачки брод Varild (заповедник Деивид Хамлбрек) који је нестао са комплетном посадом од 15 људи, на путу од Норвешке ка Уједињеном Краљевству. Подморница У-23 упловљава 29. јануара у базу Вилхелмсхафен, и ту остаје до 9. фебруара, када креће у нову патролу.

Дана, 18. фебруара 1940. године, у 03:54 сати, британски разарач HMS Daring (H 16), који је био у пратњи конвоја HN-12, погођен је са два торпеда од подморнице У-23, на око 40 наутичких миља источно од залива Пентленд, и тоне одмах. Командант и 156 осталих чланова посаде британског разарача су погинули.

Сутрадан, 19. фебруара, у 04:05 сати, британски трговачки брод Tiberton (заповеднок Хју Масон), који је пловио без заштите, погођен је једним торпедом, испаљеног са подморнице У-23, прелама се на два дела и тоне за 30 секунди, заједно са комплетном посадом од 33 човека, источно од Оркнијских острва.

Два дана касније, 21. фебруара, у 18:09 сати, британски трговачки брод Loch Maddy (заповедник Вилијем Џејмс Парк), који се изгубио од конвоја HX-19, погођен је једним торпедом са подморнице У-57, по средини брода, и бива напуштен од посаде на око 92 наутичке миље јужно-југозападна од Рокола. Четири човека је погинуло на броду, док је заповедника и 34 осталих чланова посаде спасио британски разарач HMS Diana, и искрцао их у Скапа Флоу. Следећег дана напуштен брод проналази подморница У-23, и погађа га једним торпедом, услед чега се брод ломи на два дела. Предњи део, који није потонуо, одвучен је од једног спасилачког брода у залив Ингнес, где је проглашен за тотално уништен брод.

Подморница У-23 стиже 28. фебруара у базу Кил, и ту остаје скоро месец и по дана. У том периоду долази до промене команданта подморнице, и уместо Кречмера, за команданта долази Хајнц Бедун. На следеће своје борбено патролирање, У-23 креће тек 9. априла 1940. године. Након 25 дана безуспешне патроле, она се враћа назад у базу Кил. Од 1. јула 1940. године, подморница У-23 је прбачена у 21. флотилу, где је служила као школски брод за обуку нових подморничара. Дана, 1. јула 1942. године, подморница У-23 је уврштена у 30. флотилу, и ускоро почиње планирање, да се она Дунавом пребаци до Констанце, Румунија, где ће се користити у нападу на бродове који плове Црним морем. До њеног првог патролирања Црним морем, проћиће скоро једна година.

На прво своје патролирање Црним морем, подморница креће из Констанце 27. јуна 1943. године, али се без успеха враћа након 23 дана у Констанцу. Следеће своје патролирање, У-23 отпочиње 10. августа. Између 20:17 и 21:12 сати, 24. августа 1943. године, подморница У-23 води топовску борбу против патролног чамца Shkval, на око 22 наутичке миље јужно од Сушумија. Немачка подморница проба да удари руски чамац, а уз пут су на чамац бацане ручне гранате и експлозивне направе. Убрзо је цео патролни чамац био обавијен ватром, и тоне око 23:15 сати. Три члана посаде совјетског чамаца је погинуло, док је преосталих 7 чланова посаде, успело у једном чамцу за спасавање да стигне следећег дана до обале. Подморница У-23, упловљава 9. септембра у Констанцу, и ту остаје до 10. октобра 1943. године, кад креће на ново патролирање.

У 21:31 сати, 15. октобар 1943. године, подморница У-23 испаљује једно торпедо ка малом конвоју од два пароброда и једног обалног миноловца, и бележи погодак у прамац на првом пароброду. Подморница током неколико наредна сата прати бродове, и проба да изведе напад на други пароброд, али је отерана топовском ватром са пароброда и ескортера. Брод који је погођен торпедом, и оштећен, био је помоћни ратни брод TSC-486 Sovetskaja Rossija. Недељу дана касније, 23. октобра, у 00:41 сати, У-23 испаљује једно торпедо ка малом трговачком броду Tanais. Експлозија прелама брод на два дела, од који задњи део тоне одмах, а предњи, пет минута касније. У овом нападу, погинула су 11 члана посаде совјетског брода. Подморница У-23 се враћа у Констанцу 11. новембра 1943. године.

Месец дана касније, 14. децембра 1943. године, У-23 креће на ново патролирање, али се након 25 дана враћа у Констанцу, без нових успеха. У Констанци, У-23 остаје више од два и по месеца, и на ново патролирање креће тек 30. марта 1944. године. У 01:15 сати, 5. априла, У-23 је била нападнута топовима од два совјетска ескортера, и одговара ватром из против-авионског топа од 20 mm, и митраљеза. Немци бележе неколико погодата и унутрашњих експлозија на једном од бродова, и гоне други. Када су се касније вратили до места где је био први брод, они проналазе једино нафтну мрљу, на основу чега сматрају да су потопили совјетски брод. У стварности, совјетски брод SKA-099, је прошао само са оштећењима. Након 26 дана патролирања, У-23 упловљава у Констанцу, из које креће на ново патролирање 17. маја 1944. године.

У 12:56 сати, 29. маја 1944. године, У-23 испаљује једну салву од два торпеда ка једном танкеру од око 1.800 тона, који је ескортован од два ратна брода и авиона. Командант подморнице, Вален, је чуо две експлозије, али није могао посматрати ефекте, пошто је нападнут дубинским бомбама, током наредна два сата. У стварности, реморкер Smelyj, је био погођен једним торпедом, и тоне у близини Сушумија. Дана, 7. јуна 1944. године, У-23 упловљава у Констанцу, чиме је завршено њено патролирање. У нову патролу она креће 16. августа 1944. године, међутим, 23. августа, Румунија капитулира и нова влада објављује рат Трећем рајху, што је довело до тога, да немачка морнарица није могла да користи више базу Констанцу, за своје подморнице.

Дана, 1. септембра 1944. године, у 03:31 сати, У -23 испаљује три торпеда унутар луке Констанца, и бележе три детонације након што су торпеда прешла пут у времену од 1 минута и 46 секунди. Немци су сматрали да су два торпеда погодила један румунски разарач, а једно пароброд од 6.000 тона. Међутим једино је трговачки брод Oituz био погођен једним торпедом и тоне поред свог места за везивање, бр.22, док је друго торпедо погодили зид празног места за везивање, бр.23. Касније, брод је извучен из мора, и проглашен за тотално уништен. Када је Бугарска, 8. септембра 1944. године, објавила рат Трећем рајху, немачке подморнице на Црном мору више нису поседовале ни једну базу у којој би могле да уплове, те је донесена одлука, да посаде потопе сопствене подморнице. Подморница У-23 је потопљена од посаде 10. септембра 1944. године, у близини Турске обале.

Команданти уреди

Бродови уреди

Име брода Држава Тежина Година изградње Датум напада Напомена
Glen Farg   Уједињено Краљевство 865 тона 1935. 4. октобар 1939. Потопљен
Scotia   Данска 2.400 тона 1924. 8. децембар 1939. Потопљен
Fredville   Норвешка 1.150 тона 1917. 11. јануар 1940. Потопљен
Danmark   Данска 10.517 тона 1931. 12. јануар 1940. Тотално уништен
Varild   Норвешка 1.085 тона 1910. 24. јануар 1940. Потопљен
HMS Daring (H 16)   Уједињено Краљевство 1.375 тона 1932. 18. фебруар 1940. Потопљен
Tiberton   Уједињено Краљевство 5.225 тона 1920. 19. фебруар 1940. Потопљен
Loch Maddy   Уједињено Краљевство 4.996 тона 1934. 22. фебруар 1940. Тотално уништен
Shkval   СССР 35 тона 1943. 24. август 1943. Потопљен
TSC-486 Sovetskaja Rossija   СССР 1.005 тона 1916. 15. октобар 1943. Оштећен
Tanais   СССР 372 тона 1896. 23. октобар 1943. Потопљен
SKA-099   СССР 56 тона 1943. 5. април 1944. Оштећен
Smelyj   СССР 71 тона -- 29. мај 1944. Потопљен
Oituz   Румунија 2.686 тона 1905. 1. септембар 1944. Тотално уништен

Спољашње везе уреди



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Немачка_подморница_У-23&oldid=26949547”