Несврта (Лесковац)
Несврта је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 48 становника (према попису из 2002. било је 128 становника). Куће овог малог села леже у изворишном делу једног потока, притоке Ораовичке реке. Околна насеља су Ораовица, Падеж и Слатина.
Несврта | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Град | Лесковац |
Становништво | |
— 2011. | 48 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 52′ 02″ С; 22° 02′ 22″ И / 42.867166° С; 22.0395° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 577 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Земље и шуме уреди
Поједини крајеве атара овог села носе ове називе: Лозјиште, Лаз, Водице, Марков Дол, Купусиште, Габарје, Капавац, Просиште, Ограња, Бачевиште, Коричка Орница, Куси Рид и Селиште.
Тип села уреди
Несврта се састоји из два дела. У главнијем делу села налазе се Горња и Савинска Махала. Долином једног потока одвојена је Шопска Махала. Село је 1961. године имало 33 куће.
Старине у селу уреди
По народном веровању, на земљишту данашње Несврте некада је постојало друго село. То село је, због нечега, касније пропало. Иза тога настала је данашња Несврта. Трагова од старог насеља има и два километра јужно од Несврте на потесу Селиште. Данашњи становници су тамо, у ливадама, налазили гробове „исте као наши“. По причању то село су „погорели“ Турци.
Постанак села уреди
Данашња Несврта вероватно је основана у првој половини XIX века. Оснивачи су били преци данашњих Станојевића и Савића. Средином XIX века село је имало свега 5 кућа. Сеоска слава у Несврти је Св. Тројица – Духови. Крст је у средини села. Сеоско гробље је изнад села.[1]
Демографија уреди
У насељу Несврта живи 105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,4 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 0 | ||
75—79 | 1 | 3 | ||
70—74 | 5 | 5 | ||
65—69 | 6 | 11 | ||
60—64 | 6 | 2 | ||
55—59 | 5 | 3 | ||
50—54 | 3 | 2 | ||
45—49 | 5 | 6 | ||
40—44 | 7 | 5 | ||
35—39 | 3 | 1 | ||
30—34 | 5 | 4 | ||
25—29 | 3 | 3 | ||
20—24 | 7 | 1 | ||
15—19 | 6 | 2 | ||
10—14 | 3 | 4 | ||
5—9 | 4 | 2 | ||
0—4 | 3 | 2 | ||
Просек : | 40,4 | 46,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 62 | 17 | 41 | 2 | 2 | 0 |
Женски | 48 | 2 | 41 | 5 | 0 | 0 |
УКУПНО | 110 | 19 | 82 | 7 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 26 | 11 | 0 | 0 | 13 |
Женски | 7 | 7 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 33 | 18 | 0 | 0 | 13 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 |
Референце уреди
- ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 91-92 страна
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.