Несврта (Лесковац)

Несврта је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 48 становника (према попису из 2002. било је 128 становника). Куће овог малог села леже у изворишном делу једног потока, притоке Ораовичке реке. Околна насеља су Ораовица, Падеж и Слатина.

Несврта
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.48
Географске карактеристике
Координате42° 52′ 02″ С; 22° 02′ 22″ И / 42.867166° С; 22.0395° И / 42.867166; 22.0395
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина577 m
Несврта на карти Србије
Несврта
Несврта
Несврта на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Земље и шуме уреди

Поједини крајеве атара овог села носе ове називе: Лозјиште, Лаз, Водице, Марков Дол, Купусиште, Габарје, Капавац, Просиште, Ограња, Бачевиште, Коричка Орница, Куси Рид и Селиште.

Тип села уреди

Несврта се састоји из два дела. У главнијем делу села налазе се Горња и Савинска Махала. Долином једног потока одвојена је Шопска Махала. Село је 1961. године имало 33 куће.

Старине у селу уреди

По народном веровању, на земљишту данашње Несврте некада је постојало друго село. То село је, због нечега, касније пропало. Иза тога настала је данашња Несврта. Трагова од старог насеља има и два километра јужно од Несврте на потесу Селиште. Данашњи становници су тамо, у ливадама, налазили гробове „исте као наши“. По причању то село су „погорели“ Турци.

Постанак села уреди

Данашња Несврта вероватно је основана у првој половини XIX века. Оснивачи су били преци данашњих Станојевића и Савића. Средином XIX века село је имало свега 5 кућа. Сеоска слава у Несврти је Св. ТројицаДухови. Крст је у средини села. Сеоско гробље је изнад села.[1]

Демографија уреди

У насељу Несврта живи 105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,4 код мушкараца и 46,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,76.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 204
1953. 236
1961. 251
1971. 241
1981. 218
1991. 177 177
2002. 128 128
2011. 48
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
128 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 91-92 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди