Нештин

Нештин
Нештин;
	Нештин
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачка Паланка
Становништво
— 2011.	794
— густина	23/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 31″ С; 19° 27′ 07″ И / 45.225247° С; 19.451933° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	135 m
Површина	33,8 km2
	Нештин Нештин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21314
Позивни број	021
Регистарска ознака	BP

Нештин је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, иако се налази на територији Срема. Према попису из 2022. било је 613 становника. Насеље је од седишта општине удаљено приближно 8 километара, а због недостатка моста преко Дунава, најкраћи пут прелази преко територије Републике Хрватске, чија се граница (Нештин - Илок II) налази у непосредној близини.^[1]

Историја места уреди

Историја села се протеже далеко у прошлост, још од млађег каменог доба, ово подручје је било насељено. У пред-римско време насељавали су га келтско племе Скордисци, затим и Римљани, који подижу утврђење на реци Дунав. То место и данас носи назив Кулуштра - од латинског Кастел или утврђење. Великом сеобом народа у 4. веку просторе Панонске низије насељавају словенска племена, а за њима долазе и Авари. Почетком 9. века заједно са Словенским племенима живе и Угари, под чијом државом ће се и налазити ово подручје.

У Нештину се налази кућа из 18. века која је под заштитом државе.^[2]

Нештинац Матеј Дамјановић објавио је обимно популарно дело 1814. године под насловом: "Домоводство или настављеније о земљеделији".^[3] Филип Христифорић је 1808. године месни ђакон.

Из Нештина потиче Георгије Петровић (1766—1827), адвокат директор школа у дистрикту Будимском и цензор српских књига у Угарској. Објавио је две књиге: превод мађарске граматике и спис о производњи сока. Уређивао је и календаре, које је држава за Србе издавала.^[4]

Године 1885. место је у саставу Ердевичког изборног среза са својих 888 становника.^[5]

Овде се налази Нештински поток.

Историја храма Светих врачева Козме и Дамјана уреди

Нештин се први пут се спомиње 1323. године. После Угара у 14. веку на кратко је ово подручје ушло у састав средњовековне српске државе за време сремског краља Драгутина Немањића. После овог периода поново се враћа у састав Угарске. Такође је био под влашћу илочких властелина. Најездом Османлија у 16. веку подручје Нештина се налази под њиховом влашћу. Тек повлачењем Турака, Срби се насељавају у Нештину. То је и време када се трговина и пољопривредна производња ужурбано развија. По предању, 1750. године икона Пресвете Богородице, која је била у власништву породице Рашковић, је почела да точи сузе. О овоме био је и извештен тадашњи митрополит карловачки, а што се може видети из преписке тадашњег локалног пароха са митрополитом. То био повод за изградњу новога храма у селу. Са радовима се започело 1755. године на месту старе цркве која је била од прућа тзв. плетара.

1759. године Нештин добија нову цркву, чија је изградња почела 4 године раније. Иконостас рад Теодора Димитријевића Крачуна завршен је 1773. године и спада у ремек дела барокног иконописања код Срба. По завршетку изградње храма чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске унесена је у свечаној литији у храм где је изложена и где се чува и данас.

1792. године реформама аустријске царице Марије Терзије и Нештин добија школу, која је у саставу православне цркве, која непрекидно ради све до данас.

У опису православног храма у Нештину стоји да је то једнобродна грађевина са високим звоником на западној страни, припада великој групи групи цркава које стилски представљају православну верзију барокне архитектуре. Северна и јужна фасада украшене су пиластрима повезаним луцима под којима су полукружно завршени прозори. Иконостас је резао Марко Гавриловић са сином Арсенијем Марковићем 1772, а осликао га је 1773. (сокл, престоне иконе, двери, апостоле и пророке) највећи барокни српски сликар друге половине XVIII века, Теодор Крачун. Он је насликао и иконе Крунисање Богородице и Богородица са Христом, као и икону св. Јована Златоустог са архијерејског трона. Иконе за нештински иконостас настале су после Крачуновог школовања у Бечу, али се током прве половине осме деценије он још увек придржавао ранобарокног стила који су му пренели његови први учитељи Василије Остојић и Димитрије Бачевић. Златна позадина на престоним иконама, хијератичност положаја и уздржаност геста везују га за претходну епоху угледања на православне позносредњовековне узоре, које напушта у наредној деценији када усваја каснобарокни ликовни израз. Икону са Богородичиног трона насликао је и потписао јереј Рафаило Милорадовић 1724. Три иконе Станоја Поповића сачуване су са старог нештинског иконостаса из 1741, док се друге три иконе данас чувају у Галерији Матице српске у Новом Саду. Царске двери су насликане средином XVIII века, а певничке иконе и северне двери, као и празничне иконе, сликао је Стефан Гавриловић 1800. године.^[6]

Чудотворна Икона Пресвете Богородице Нештинске уреди

Чудотворна икона Пресвете Богородице нештинске, спада у ред најпознатијих сузоточивих икона, чије је сликање јереј Рафаило Милорадовић из Бачке Паланке завршио 14. јуна 1724. године, за породицу Рашковић.

Овај иконописац је о свом послу оставио натпис на полеђини иконе у коме истиче невоље које су проистекле око сликања. Како сликар сам каже “и да сам знао каква е зла даска не би нигдар узео пословати”. Посао је ипак успешно привео крају, тако да на завршетку записа истиче “али се пригоди по срећи те ће бити икона”. Овај натпис је редак и драгоцен извор који потврђује да се у току прве половине XVIII века и у Карловачкој митрополији сачувало веровање у “добре” и “зле даске”. Сигурно да су се перипетије око настанка иконе усекле у колективно сећање парохијана нештинске црквене општине, али њен углед је порастао тек након две деценије, када се огласила као чудотворица.

Икона је први пут проплакала 8. септембра 1753, а точила је сузе наредна четири дана, а је била у власништву угледне породице Рашковића, која се преселила у Срем из Сјенице у време Велике сеобе под пећким патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. Следеће јесени, из Богородичине иконе у нештинској парохијској цркви су поново потекле сузе, о чему се сазнало и у самом митрополијском средишту. Истовремено се огласила плачем и Богородичина икона у цркви фрушкогорског манастира Дивша. Тако је извештај о њиховом плачу у протоколу карловачког митрополита Павла Ненадовића забележен на једном месту: “Прешедшее 1754. љета преблаги Бог и премилостиви, сице благословил изобилием пшеници, вина и овошчиами, јако неимјели људи сосоди доволни к собранију плодов, јашче принуждени и во ладјах собрати гроздовие, и некија икони Богоматере по Срему у Нешчину и у Дивши монастир слези из очес точили, јеже всешчедри Бог да изведет на благи конец”. Павле Георгијевић, митрополитов канцелариста, не упушта се у тумачење плача и чудотворно објављивање Богородичиних икона повезује превасходно са веровањем да оне могу да предсказују будуће догађаје.

Прецизнији опис првог сузоточивог објављивања Богородице Нештинске забележен је у протоколу манастира Дивше: “В лето Господне 1753. Месеца Септемра 8. у Нешчину бист чудо велие и преславное јако Икона Пресвјатија Владичици Богородици слези точила за четири дана, в сем зрјашчим и видевшим слези ходјашчја чрез всју Икону и дванадесјате стеле.”^{[тражи се извор]} У завршном делу описа плача истиче се да је дванаест суза кружило иконом као дванаест звезда, што представља метафору визије Светог Јована Богослова из Откровења о жени која је имала венац око главе са дванаест звезда. (Откров. 12:1).^[7]

1848. године после мајске скупштине, одржане у Сремским Карловцима и реакцијама на догађаје, један српски војник пуцао је на мађарску бродску оклопњачу Месарош и ранио капетана брода. У одмазди Мађара спаљено је 13 кућа и оштећена православна црква.

Двадесети век уреди

Нештин затим улази у састав Краљевине СХС, да би у Другом светском рату био у саставу НДХ. 14. октобра, на дан Покрова Пресвете Богородице, усташка чета из Илока уз помоћ појединих лојалних мештана из Нештина врши масовна убиства у селу. Православни храм је тих година претрпео оштећења, а један одред усташа је и живео у цркви коју су у више наврата оскрнавили. Нештин је поднео велике жртве у Другом светском рату, јер је у том периоду страдало укупно 144 житеља овог фрушкогорског места.

Иконостас

У послератној историји место се брже развија 14. јула 1954. године долази струја у село, пољопривреда се развија, нарочито виноградарство, а касније и садња и производња крушака и брескви.

Такође је и спорт узео великог учешћа у ширењу нештинског имена не само у границама бивше државе, него по целом свету. Том је највише заслужан Оријентациони клуб Нештин оснивач др. Борислав Стевановић, чији су такмичари били многобројни светски прваци, као и прваци бивше и садашње државе.

Такође је и велика знаменитост места поменута православна црква светих врачева Козме и Дамјана из 1759. године са иконостасом радом Теодора Димитријевића Крачуна, чудотворном иконом Пресвете Богородице и великим бројем књига и предмета од 18. века па наовамо.

Тако је и сеоска слава 14. јула посвећена светим врачима Козми и Дамјану, коју славе сви житељи овог прелепог фрушкогорског места а врата су отворене за све госте зване и незване.

Нештин се поново, као много пута до сада, нашао поново на граници. Овај пут са Републиком Хрватском и до своје матичне општине Бачке Паланке, та граница се мора прећи, што је јединствен случај у Србији. Такође ђаци и који су запослени у Бачкој Паланци морају до школе и посла да прелазе границу уз обавезну контролу и задржавања на граници. ^[8]

Демографија уреди

У насељу Нештин живи 697 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (42,1 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 346 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[9]
Година	Становника
1900.	2.268
1910.	2.373
1921.	2.412
1931.	2.490
1948.	1.120
1953.	1.163
1961.	1.217
1971.	1.088
1981.	1.043
1991.	1.002	984
2002.	900	927

Етнички састав према попису из 2002.‍^[10]

Срби	689	76,55%
Хрвати	86	9,55%
Словаци	56	6,22%
Југословени	5	0,55%
Роми	2	0,22%
Муслимани	2	0,22%
Македонци	2	0,22%
Албанци	2	0,22%
Украјинци	1	0,11%
Немци	1	0,11%
непознато	22	2,44%

Становништво према полу и старости^[11]


	м	ж
?	1	3
80+	10	20
75—79	12	24
70—74	25	34
65—69	37	29
60—64	25	40
55—59	19	27
50—54	19	32
45—49	46	31
40—44	35	28
35—39	32	29
30—34	25	28
25—29	31	20
20—24	28	24
15—19	24	30
10—14	33	36
5—9	17	18
0—4	18	10
Просек :	41,0	44,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	327	346	381	339	352	345	346

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	97	91	57	69	18	14	0	0	0	0	2,60

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	369	100	237	14	16	2
Женски	399	55	240	93	10	1
УКУПНО	768	155	477	107	26	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	197	103	0	0	28
Женски	132	65	0	0	8
УКУПНО	329	168	0	0	36
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	17	11	1	11
Женски	1	1	34	2	0
УКУПНО	1	18	45	3	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	15	1	1
Женски	4	0	3	6	6
УКУПНО	4	1	18	7	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	2
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	8	0	0	2

Галерија уреди

Референце уреди

^ „Девет километара до Бачке Паланке, али и четири гранична прелаза”. Радио-телевизија Србије. 27. 5. 2018. Приступљено 27. 5. 2018.
^ Пропада споменик из 18. века („Вечерње новости“, 12. март 2012)
^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ „Историјат храма Светих врачева Козме и Дамјана у Нештину, Историја храма Светих врачева у Нештину Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2011)
^ „Два и по века нештинске цркве”. Радио-телевизија Војводине. 20. 7. 2009. Приступљено 20. 7. 2009.
^ „Чудо у словенским културама“, Мирослав Тимотијевић, Сузоточиве иконе Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2011), Београд 2000.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] „Девет километара до Бачке Паланке, али и четири гранична прелаза”. Радио-телевизија Србије. 27. 5. 2018. Приступљено 27. 5. 2018.

[2] Пропада споменик из 18. века („Вечерње новости“, 12. март 2012)

[3] "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године

[4] "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године

[5] "Застава", Нови Сад 1885. године

[6] „Историјат храма Светих врачева Козме и Дамјана у Нештину, Историја храма Светих врачева у Нештину Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2011)

[7] „Два и по века нештинске цркве”. Радио-телевизија Војводине. 20. 7. 2009. Приступљено 20. 7. 2009.

[8] „Чудо у словенским културама“, Мирослав Тимотијевић, Сузоточиве иконе Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2011), Београд 2000.

[9] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[10] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[11] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]