Неђо Керовић
Неђо Керовић (1886—1916) био је српски родољуб из Босне који је учествовао у припреми Сарајевског атентата. Осуђен заједно са оцем Митром на Сарајевском процесу, умро је у аустријској тамници 1916.[1][2]
Неђо Керовић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1886. |
| Датум смрти | 22. април 1916. |
Сарајевски атентат уреди
Неђо Керовић био је земљорадник из села Тобут, код Лопара, рођен око 1886. године, отац двоје деце. Дошао је у везу са активностима Младе Босне преко свог оца Митра. Митар Керовић био је кум Вељка Чубриловића, истакнутог младобосанца, који је био учитељ у оближњем Прибоју на Мајевици. На молбу свог кума[а], Неђо је заједно са Цвијаном Стјепановићем на својим колима у ноћи 1/2. јуна 1914. превезао у Тузлу Гаврила Принципа и Трифка Грабежа, као и оружје које је касније коришћено у атентату на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Он и Стјепановић предали су оружје Мишку Јовановићу у Тузли.[3]
Сарајевски процес, тамновање и смрт уреди
На суду је изјавио да су му Принцип и Грабеж претили да ће му уништити кућу и породицу ако нешто каже. Принцип је све то потврдио на суђењу, надајући се да ће бар неки од њих спасти живот.
Неђо је најпре осуђен на смрт вешањем, а затим је царском одлуком помилован на 20 година тешке тамнице. Његов отац, Митар Керовић, осуђен је на доживотну робију, а њихов кум, Васо Чубриловић, на 16 година тешке тамнице, док је Цвијан Стјепановић добио 7 година затвора.[1]
Затвореници су били подвргнути редовном и систематском мучењу, што је скратило животе многих.[1][б] Неђо је тамновао заједно са оцем Митром у Зеници и Мелерсдорфу (нем. Möllersdorf)[в], где је и умро пола године пре оца, 22. априла 1916. године[г].[4][5]
Кости су му 1920. године пренете, заједно са Принциповим, Грабежевим, Чабриновићевим, Миловићевим и Митровићевим у Сарајево, у заједничку гробницу хероја Младе Босне.[1][2]
Напомене уреди
- ^ Вељка Чубриловића.
- ^ Од 20 осуђених на временске казне на Сарајевском процесу, у заточеништву су умрли Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Трифко Грабеж, Јаков Миловић, Марко Перин, Лазар Ђукић, Неђо и Митар Керовић.[1]
- ^ 30 км јужно од Беча.
- ^ По сведочењу Цвијетка Поповића, који је тамновао заједно с њим.
Референце уреди
- ^ а б в г д Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 397.
- ^ а б Јован (2017-11-16). „Сарајевски атентат”. Српска енциклопедија (на језику: српски). Приступљено 2020-10-27.
- ^ VolimSrbiju. „Potresno pismo kojim se Veljko Čubrilović, član Mlade Bosne, oprostio od supruge i ćerke: Obešen je prvi, kao "najmanje grešan"”. Volim Srbiju (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-27.
- ^ Бојан (2016-12-23). „Прогонства грађанских власти. Ратно судство (први део)”. Prvi svetski rat (на језику: енглески). Приступљено 2020-10-27.
- ^ Balcanica (на језику: српски). Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, Balkanolos̆ki Institut. 1977.
Литература уреди
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод.
- Маслеша, Веселин (1945). Млада Босна. Београд.
- Стојановић, П. (1964). Пуцњи који су потресли свет. Београд: Борба.
- Дедијер, Владимир (1969). Сарајевски атентат. Београд.
