Николаус Прерадовић

Николаус Јоханес Херман Марија фон Прерадовић (рођен 28. септембра 1917. у Баошићу, Далмација, Аустро-Угарска, умро 19. јуна 2004. у Хановеру, Немачка) био је аустријски историчар, генеолог и публициста.

Између 1956. и 1966. био је универзитетски професор за општу новију историју на Универзитету у Грацу. До 1970-их његова истраживања и публикација нису излазила из оквира озбиљне историографије. Међутим, од 1980-их Прерадовић је редовно писао за екстремне десничарске органе (часописе) у Немачкој и Аустрији.

Породица уреди

Николаус Прерадовић је потекао из једне разгранате породице. Његов прадеда је био песник, словенофил и генерал-мајор аустроугарске војске српског^[1] порекла. Рођен је 1917. као син поручник линијског брода Иве Прерадовића (1890-1944) и његове супруге Херте, ћерке царско-краљевског вицеадмирала Карла Ланјуса фон Веленбург, у Которском заливу, у једној царско-краљевској луци на Јадранском мору.^[2]

Од 1946. до 1948. био је ожењен Јоханом рођ. Доблхоф, а од 1966. до 1968. Гизелом рођ. Бем-Бецинг. Године 1971. оженио је Кристу рођ. Ведел-Каненберг, дечију медицинску сестру.

Гимназија и Други светски рат уреди

Похађао је гимназију у Грацу, опатијску гимназију у Секауу, државни образовни завод за младиће у Хорну, маријански институт у Грацу, фрањевачки колегијум у Вараждину и горњу реалну гимназију у Грацу. Матурирао је 1940.

У Другом светском рату служио је у првој половини 1941. у хрватској војсци, коју су успоставили хрватски фашисти (хрватско домобранство) и у немачко-хрватској легији (Хрватска легија).

Литература уреди

Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini (Hrsg.): Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. 2006, ISBN 3-205-77476-0, S. 327–328.

Референце уреди

^ О историји породице Прерадовић из Горње Крајине (Грубишно Поље итд.) и њеном сродству са руском граном (генерал Никола Прерадовић) види књигу објављену у Загребу, Хрватска 1903. Знаменити Срби 19. века, коју је уредио Андра Гавриловић (1903, стр. 13). Такође види књигу објављену у Београду 1888. Поменик знаменитих људих у српског народа новијег доба од Милана Ђ. Милићевића (стр. 572). О Прерадовићима (Србима) страдалим у Јасеновачком логору Независне државе Хрватске током Другог светском рата, укључујући Прерадовиће из Грубишног поља, где је рођен и отац Петра Прерадовића, види списак жртава Спомен подручја Јасеновац (Спомен подручје Јасеновац) На том списку се налази неколико особа под именом и презименом Јован Прерадовић, како се звао отац песника Петра Прерадовића. Види и 100 Прерадовића који се јављају на списку жртава Јасеновца Истраживачког института, Њујорк. (https://cp13.heritagewebdesign.com/~lituchy/victim_search.php?field=&searchtype=contains Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2012))
^ Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini: Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. 2006, ISBN 978-3-205-77476-1, S. 327–328, hier: S. 327.

[1] О историји породице Прерадовић из Горње Крајине (Грубишно Поље итд.) и њеном сродству са руском граном (генерал Никола Прерадовић) види књигу објављену у Загребу, Хрватска 1903. Знаменити Срби 19. века, коју је уредио Андра Гавриловић (1903, стр. 13). Такође види књигу објављену у Београду 1888. Поменик знаменитих људих у српског народа новијег доба од Милана Ђ. Милићевића (стр. 572). О Прерадовићима (Србима) страдалим у Јасеновачком логору Независне државе Хрватске током Другог светском рата, укључујући Прерадовиће из Грубишног поља, где је рођен и отац Петра Прерадовића, види списак жртава Спомен подручја Јасеновац (Спомен подручје Јасеновац) На том списку се налази неколико особа под именом и презименом Јован Прерадовић, како се звао отац песника Петра Прерадовића. Види и 100 Прерадовића који се јављају на списку жртава Јасеновца Истраживачког института, Њујорк. (https://cp13.heritagewebdesign.com/~lituchy/victim_search.php?field=&searchtype=contains Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2012))

[2] Preradovich, Nikolaus. In: Fritz Fellner, Doris A. Corradini: Österreichische Geschichtswissenschaft im 20. Jahrhundert. Ein biographisch-bibliographisches Lexikon (= Veröffentlichungen der Kommission für Neuere Geschichte Österreichs. Band 99). Böhlau, Wien u. a. 2006, ISBN 978-3-205-77476-1, S. 327–328, hier: S. 327.

[1]

[2]