Манастир Нова Павлица

објекат и непокретно културно добро у Рашком управном округу, Србија
(преусмерено са Нова Павлица)

Манастир Нова Павлица се налази поред Ибра у Павлици, недалеко од манастира Стара Павлица и остатака тврђаве Брвеник. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Нова Павлица
Манастирска црква
Опште информације
МестоПавлица
ОпштинаОпштина Рашка
Држава Србија
Врста споменикаманастир
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Краљево

Положај

уреди

Храм Ваведења Богородичиног у Новој Павлици налази се на подручју средњовековне жупе Брвеник и у близини истоименог старог града, које је, по одобрењу цара Уроша,1363. године челник Муса заменио са моћним кнезом Војиславом Војиновићем, дајући му град и жупу Звечан.[1][2]

Прошлост манастира

уреди

Манастирску цркву подигли су га крајем 14. века браћа Мусићи (Стефан и Лазар), као задужбину чланова породице поменутог челника, ожењеног Драганом, сестром кнеза Лазара, која је касније примила ризу и име Теодосија.[3][4][5]

Сматра се да су они, након погибије у Косовском боју, сахрањени испод својих портрета у манастирској цркви.

Сам манастир је основан као женски и у њега се повукла и замонашила њихова мајка, супруга челника Мусе и сестра кнеза Лазара (1371—1389) Драгана, која је у њему и преминула као монахиња Теодосија. Након Косовског боја, у манастиру је 1392. године преноћило тело кнеза Лазара, током његовог преношења у Раваницу.

Манастирска црква

уреди

Сама манастирска црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, а подигнута је у Моравском стилу, који је тада тек настајао, тако да црква има основу тролиста односно триконхоса. За разлику од осталих споменика овог стила који се одликују богатом орнаментиком и спољном украсном обрадом, Нова Павлица је доста сиромашно украшена са спољне стране[6].

У њеној унутрашњости се до данас очувао живопис, у коме се налази и ктиторски портрет браће Мусића - Стефана и Лазара.[7]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912,316;
  2. ^ М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 2001 (19971), 124–126;
  3. ^ А. Соловјев, Одабрани споменици српског права од XII до краја XV века, Београд 1926,166;
  4. ^ А. Соловјев, Једна српска жупа за време царства, Гласник Скопског научног друштва III (1928),25–41, нарочито 25–29;
  5. ^ М. Шуица, Немирно доба српског средњег века, Београд 2000, 101–102,
  6. ^ Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд. 
  7. ^ "Нова искра", Београд 1911.

Спољашње везе

уреди