Новица Ђурић
Новица Ђурић (Колашин, 11. октобар 1956) је српски песник, писац и новинар. Председник је Удружења књижевника Црне Горе[1] и Удружења новинара Црне Горе.
Новица Ђурић | |
|---|---|
 Новица Ђурић | |
| Датум рођења | 11. октобар 1956. |
| Место рођења | Колашин, ФНРЈ |
Биографија уреди
Новица Ђурић рођен је 1956. године у Колашину. Заступљен је у неколико антологија. Превођен на италијански, руски, бугарски, шведски и македонски језик.
Награде уреди
Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад. Двоструки је добитник награде Златно перо Русије за 2010. (за књигу Јави ми да сам жив) и 2015. годину[2] Савеза писаца Русије.[3][4]. Унирексову награду за прозу Душан Костић примио је 2012. године за књигу Савиним стопама Лелејском Гором.[5]
Носилац је почасног Ордена хероја рада и лауреат медаље Цар-Риба коју додељује Међународни културни центар и издавачка кућа Краснојарско Васкрсење за заслуге у области зближавања култура, уметности и новинарског стваралаштва народа Русије и западног Балкана.[6]
Добио је награду „Марко Миљанов“ 2014. године.[7] Међу битнијим новинарским наградама издвајају се следеће: Награда за животно дјело „Вељко Влаховић“,[8] Награда за репортажу „Бошко Пушоњић“, Награда Савеза новинара Југославије, Награда СНЈ и УНЦГ, Награда „Дневника“ за новинарство 1994. године и Прва „Дневникова“ награда за 1997. годину.
Библиографија уреди
- Трагом живота (1973) - поезија
- Узалудна врата (1980) - поезија
- Дрво у тами (1986) - поезија
- Страх од сличности (1986) и друго издање (1987) - поезија
- Кућни тамничар (1990) - поезија
- Божја дјеца (1996) - поезија
- Милица словарица (1999) - књига поезије за децу
- Мој разговор с њима (1990) - књига интервјуа
- Светлост и сенке под Ловћеном (2008) - проза
- Десанка Максимовић - Жена која је само волела (2008) - проза
- Вуко - Мит који се сам уздигао (2008) - проза
- Од обећања до испуњења (2009) - проза
- Јави ми да сам жив (2009) - поезија
- Савиним стопама Лелејском Гором (2011) - проза
- Невјерно срце (2013) - поезија
- Роман ти причам (2013) - проза
- Бос по речима (2014) - поезија
- Косово мајко (2015) - поезија
- Свуд ме има, кришом вирим (2016) - поезија
- У тебе се уздам (2018) - есеји
- Камени јахачи (2018) - поезија
- Душа пред храмом (2018) - проза
Изабрана дјела Новице Ђурића уреди
Изабрана дјела Новице Ђурића објавио је подгорички „Унирекс” 2018. године у три тома. Приређивачи овог трокњижја су: Матија Бећковић, Милован Витезовић, Александар Ћуковић и Радоје Фемић.[9][10]
Референце уреди
- ^ Novica Đurić na čelu UKCG | Region | Novosti.rs
- ^ Подгорица: Руско признање Новици Ђурићу („Вечерње новости“, 14. новембар 2015)
- ^ „Новици Ђурићу уручено „Златно перо Русије” („Политика“, 3. новембар 2010)”. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Писателям вручили награды (Официјелни сајт Сергеја Шчеглова, писца и преводиоца, члана Руске Академије)”. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Ризнице знања и љепоте („Дан“, 28. децембар 2012)
- ^ Три руске награде Новици Ђурићу („Дан“, 28. октобар 2015)
- ^ Награда „Марко Миљанов“ Новици Ђурићу („Политика“, 24. април 2014)
- ^ Награда новинару „Политике” Новици Ђурићу („Политика“, 23. јануар 2010)
- ^ https://svetigora.com/objavljena-izabrana-djela-novice-djurica/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/67144-novica-djuric-izabrana-djela-73635245. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
