Википедија

Односи Црне Горе и Француске

Односи Црне Горе и Француске су инострани односи Црне Горе и Француске Републике.

Односи Црна Гора-Француска
Map indicating locations of Француска and Црна Гора

Француска
Црна Гора

Историја односа уреди

У време Наполенонских ратова уреди

 
Опсаднди новац француске војске, кован у Котору, 1813.
Главни чланци: Пожунски мир, Тилзитски мир и Бечки конгрес

Црногорци, помогнути Русима, спречили су Наполеоновој војсци да поседне Боку Которску, коју је добио пожунским миром, па су је они окупирали и држали. Они су водили борбу против Француза у споразуму с руским изаслаником бригадиром Стеваном Санковским и с адмиралом руске флоте на Јонским острвима Сењавином. Бока је постала важна база за акцију руске флоте против Француза у Јадранском Мору.

Односи Књажевине Црне Горе и Француске уреди

Главни чланци: Данило I Петровић Његош (књаз), Даринка Петровић, Париски конгрес (1856) и Берлински конгрес

Црна Гора и Република Француска имају традиционално пријатељске односе, који су успостављени у вријеме Књажевине Црне Горе. Француска је своје дипломатско представништво у Црној Гори имала од краја 1878. године, а први француски дипломатски представник у Црној Гори, био је Сен Кантен.[1]

Први свјетски рат и после уреди

Главни чланци: Први свјетски рат, Црногорске Владе у егзилу (1916—1922), Црногорски одбор за народно уједињење, Париска мировна конференција 1919., Михаило Петровић Његош и НАТО бомбардовање СРЈ
   
Њ. В. Краљ Никола и
Премијер Мијушковић
у Бордоу (у егзилу) 		Краљ Никола
у избјеглиштву
у Француској 1916.

Влада Андрије Радовића успијева да издејствује краљев пријем код предсједника Француске Поенкареа 27. јула 1916. Као посљедица ове посјете јавља се и краљева идеја да посјети фронт у Француској, и то је обављено 3. августа на фронту у Амијену у Шампањи.[2]

Дипломатске односе са црногорским двором и његовом владом, Француска је прекинула тек у децембру 1920. године послије парламентарних избора у КСХС одржаним 28. новембра исте године.[3]

Билатерални односи уреди

Република Француска је званично признала Црну Гору 13. јуна 2006. године, када су и успостављени дипломатски односи између двије државе.[1]

Дипломатски представници уреди

У Паризу уреди

 
Црногорска амбасада у Паризу

Амбасадор Црне Горе у Републици Француској на нерезидентној основи покрива Андору и Монако.

У Подгорици уреди

Дипломатска канцеларија Републике Француске у Подгорици основана је јуна 2003. године, а у јулу 2006. године трансформисана је у Амбасаду.[1]

Код црногорске владе у егзилу уреди

На Цетињу уреди

 
Некадашње француско посланство на Цетињу
  • Орас Деларош Верне, 1913. - 1916.
  • Raymond Aynard, - 1913.
  • Etjene Gaunderax (Гандракс), 1911. - 1912.
  • ....
  • Salvador Patrimonio, министар резидент
  • Жил Шефер, министар резидент, 1884. - 1886.
  • D`Avril, отправник послова, 1883. - 1884.
  • baron de Montgascon, отправник послова
  • Сен Кентен, отправник послова, 1880.[4]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Билатерални односи > Француска Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2016), Министарство иностраних послова и европских интеграција
  2. ^ „ПОЛИТИЧКА И ДРЖАВНИЧКА АКТИВНОСТ АНДРИЈЕ РАДОВИЋА (1916-1918)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2017. г. Приступљено 25. 03. 2017. 
  3. ^ Montenegro   Crna Gora   Montenegro 
  4. ^ а б Дипломатска посланства у Краљевини и Књажевини Црној Гори

Спољашње везе уреди

 

Овај чланак везан за Црну Гору је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

 

Овај чланак везан за Француску је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Црне_Горе_и_Француске&oldid=26957800”