Оквирна конвенција за заштиту националних мањина
Оквирна конвенција за заштиту националних мањина (енгл. Framework Convention for the Protection of National Minorities) је међународна конвенција која се бави заштитом права и слобода националних мањина у Европи. Конвенција је усвојена 10. новембра 1994. године од стране Савета Европе, а ступила је на снагу 1. фебруара 1998. године.[1]
| Оквирна конвенција за заштиту националних мањина Framework Convention for the Protection of National Minorities | |
|---|---|
 Чланице Оквирне конвенције за заштиту националних мањина. Државе чланице које су потписале и ратификовале Конвенцију
Државе чланице које су потписале, али нису ратификовале Конвенцију
Државе чланице које нису ни потписале, а ни ратификовале Конвенцију
Нису државе чланице Савета Европе | |
| Потписан | 10. новембра 1994. |
| Датум примене | од 1. фебруара 1998. |
| Услов | ратификација 5 држава |
| Потписници | 43 државе Савета Европе |
| Депозитар | генерални секретар Савета Европе |
| Језици | енглески, француски |
Конвенцију је потписало и ратификовало 39 држава чланица Савета Европе, а још 4 државе су је само потписале, па се очекује да ће је и ратификовати.[2]
Примена Конвенције у Србији уреди
Примена Конвенције у Србији проистиче из сукцесорских права у односу на бившу Државну Заједницу Србије и Црне Горе (2003-2006) и претходну Савезну Републику Југославију (1992-2003). Закон о потврђивању, односно ратификацији Конвенције усвојен је 3. децембра 1998. године од стране Савезне скупштине СРЈ. На позив Савета Европе, СРЈ је 11. маја 2001. године и званично приступила Конвенцији, која је у СРЈ ступила на снагу 1. септембра 2001. године. Као држава-наследница, Србија је престанком постојања савезне државе (СРЈ, ДЗСЦГ) преузела сва права и обавезе које проистичу из Конвенције.[3][4]
Први периодични извештај о примени Конвенције у тадашњој СРЈ сачињен је у октобру 2002. године од стране надлежних савезних органа, али без учешћа мањинских националних савета, који су конституисани тек накнадно, крајем 2002. и током 2003. године. Извештај је био упућен Савету Европе у службеним варијантама на српском и енглеском језику, а иста пракса је примењена и приликом израде каснијих периодичних извештаја.[5]
Престанком постојања ДЗСЦГ (2006), угашено је дотадашње савезно Министарство за људска и мањинска права, тако да су послови из области примене Конвенције у независној Србији прешли на новоустановљену Службу за људска и мањинска права, при Влади Републике Србије. Поменута служба је почетком 2008. године израдила Други периодични извештај.[6]
Након оснивања посебног Министарства за људска и мањинска права у Србији (2008), примена Конвенције је потпала под надлежност тог министарства. Након реорганизације државних ресора (2011) и укидања поменутог министарства, надлежност над применом Конвенције у Србији прешла је 2012. године на новоустановљену Канцеларију за људска и мањинска права, при Влади Републике Србије. Та канцеларија је крајем 2012. године израдила Трећи периодични извештај, за период од 2007. до 2011. године,[7] а затим је 2018. године израдила и Четврти периодични извештај, за период од 2012. до 2016. године.[8]
Крајем 2020. године, након оснивања новог Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, надлежност над применом Конвенције у Србији прешла је на то министарство.[9]
Приликом израде службене енглеске варијанте поменутих извештаја (2002, 2008, 2012, 2018),[10][11][12][13] начињени су извесни терминолошки пропусти у области именовања русинске националне мањине. Иако је Национални савет русинске националне мањине у Србији својим статутом прописао (члан 6.) да званични назив НСРНМ на енглеском језику гласи: National Council of the Rusyn National Minority,[14][15][16] тај назив (који се налази у заглављу свих аката НСРНМ) није испоштован у службеним енглеским варијантама поменутих извештаја, у којима је употребљен неправилан облик: National Council of the "Ruthenian" National Minority. У енглеским варијантама тих извештаја, именовање русинског народа и језика, као и русинских мањинских установа и организација није извршено путем употребе званичних и међународно признатих (ISO)[17] термина (енгл. Rusyns, Rusyn language), већ путем спорних рутенских одредница (енгл. Ruthenians, Ruthenian language) које у енглеском језику имају далеко шира и веома разноврсна значења. Управо због те вишезначности, познати русински историчар и бивши председник Светског конгреса Русина, проф. др Павел Р. Магочи је изричито указао на неприкладност употребе рутенских одредница за означавање Русина у међународној (енглеској) терминологији.[18][19]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ COE: About the Framework Convention for the Protection of National Minorities
- ^ COE: State parties to the Framework Convention for the Protection of National Minorities
- ^ „Закон о потврђивању Оквирне конвенције за заштиту националних мањина (Службени лист СРЈ - Међународни уговори, бр. 6/1998)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021.
- ^ „Република Србија: Оквирна конвенција за заштиту националних мањина”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021.
- ^ Први периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Савезној Републици Југославији (2002)
- ^ „Други периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Републици Србији (2008)”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021.
- ^ „Трећи периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Републици Србији (2012)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021.
- ^ „Четврти периодични извештај о примени Оквирне конвенције за заштиту националних мањина у Републици Србији (2018)”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2021. г. Приступљено 11. 08. 2021.
- ^ Република Србија: Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог
- ^ The First Report of the Federal Republic of Yugoslavia: Submitted pursuant to Article 25, Paragraph 1, of the Framework Convention for the Protection of National Minorities (2002)
- ^ Second Report Submitted by Serbia pursuant to Article 25, Paragraph 1 of the Framework Convention for the Protection of the National Minorities (2008)
- ^ Third Report Submitted by Serbia pursuant to Article 25, Paragraph 2 of the Framework Convention for the Protection of the National Minorities (2012)
- ^ Fourth Report Submitted by Serbia pursuant to Article 25, Paragraph 2 of the Framework Convention for the Protection of the National Minorities (2018)
- ^ Статут Националног савета русинске националне мањине (2010)
- ^ Статут Националног савета русинске националне мањине (2014)
- ^ Статут Националног савета русинске националне мањине (2018)
- ^ ISO 639 Identifier Documentation: Rusyn (rue)
- ^ Magocsi 2011, стр. 177.
- ^ Magocsi 2015, стр. 2-5.
Литература уреди
- Magocsi, Paul R. (2011). „The Fourth Rus': A New Reality in a New Europe” (PDF). Journal of Ukrainian Studies. 35-36 (2010-2011): 167—177.
- Magocsi, Paul R. (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns. Budapest-New York: Central European University Press.