Оник Гаспарјан (јерм. Օնիկ Վիկտորի Գասպարյան; Иџеван, 6. јануар 1970) је јерменски генерал-пуковник и бивши начелник Генералштаба Оружаних снага Јерменије од 2020. до 2021. године. Предводио је јерменске снаге у Другом рату за Нагорно-Карабах. Смењен је 10. марта 2021. године након што је, заједно са 40 других официра, позвао премијера Никола Пашињана да поднесе оставку.

Оник Гаспарјан
Оник Гаспарјан
Лични подаци
Датум рођења(1970-01-06)6. јануар 1970.(54 год.)
Место рођењаИџеван, Јерменска ССР, СССР
Војна каријера
Служба СССР
 Јерменија
1988—1990.
1993—2021.
ВојскаСовјетска армија
Оружане снаге Јерменије
Чингенерал-пуковник
Учешће у ратовимаПрви рат за Нагорно-Карабах
Други рат за Нагорно-Карабах

Биографија уреди

Рођен је 6. јануара 1970. године у Иџевану, Јерменска ССР, СССР. Служио је обавезни војни рок у Совјетској армији од 1988. до 1990. године.[1]

Борио се као добровољац у Првом рату за Нагорно-Карабах. Приступио је Оружаним снагама Јерменије 1993. године. Средином 1990-их учио је на Вишој официрској школи Министарства одбане Руске Федерације. Завршио је Академију комбинованог наоружања Русије.[1]

Од 2001. до 2005. године био је командант војне јединице 51191. Касније је пребачен у јединицу 68617. Од 2007. до 2008. године био је заменик команданта 4. армијског корпуса. Године 2008. дипломирао је на Војној академија Генералштаба Руске Федерације.[1]

Године 2010. постављен је за начелника штаба и заменика команданта 3. армијског корпуса, а 2012. године је постављен за команданта. Унапређен је у чин генерал-мајора 21. јануара 2015. У јулу 2016. је именован за заменика начелника Генералштаба Оружаних снага Јерменије, док је у јуну 2017. именован за првог заменика начелника генералштаба. Унапређен је у чин генерал-лајтнанта у јулу 2019. године. Дана 8. јуна 2020. године постављен је за начелника Генералштаба Оружаних Снага Јерменије према наређењу председника Армена Саркисијана и захтеву премијера Никола Пашињана.[2][3][4]

Предводио је јерменске снаге у Другом рату за Нагорно-Карабах. Током рата је унапређен у чин генерал-пуковника.[5]

Смењен је 10. марта 2021. године након што је претходно, заједно са 40 других официра, позвао премијера Никола Пашињана да поднесе оставку. Пашињан је овај чин назвао покушајем државног удара.[6][7][8]

На парламентарним изборима 2021. године подржао је бившег председника Роберта Кочарјана и његову коалицију.[9] Такође је оптужио премијера Пашињана за популистичку реторику.[10]

Референце уреди

  1. ^ а б в „MD RA - Onik Gasparyan”. www.mil.am (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 2020-06-13. 
  2. ^ „Major-General Onik Gasparyan appointed Deputy Chief of General Staff of Armenian Armed Forces”. armenpress.am. Приступљено 2020-06-13. 
  3. ^ „Nikol Pashinyan: "Drastic changes have occurred in our Armed Forces, and a hectic agenda has been formed that needs to be implemented". www.primeminister.am (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-13. 
  4. ^ „Onik Gasparyan appointed Chief of General Staff of Armed Forces”. armenpress.am (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-13. 
  5. ^ „General-Lieutenant Onik Gasparyan awarded General-Colonel military rank, Colonel Artak Budaghyan awarded military rank of General-Mayor”. www.aysor.am (на језику: енглески). 15. 10. 2020. Приступљено 2021-03-11. 
  6. ^ ռ/կ, Ազատություն (25. 2. 2021). „Armenian Military Demands Government's Resignation”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» Ռադիոկայան (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-25. 
  7. ^ ռ/կ, Ազատություն (25. 2. 2021). „Armenian President In No Rush To Sack Army Chief”. «Ազատ Եվրոպա/Ազատություն» Ռադիոկայան (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-25. 
  8. ^ „Օնիկ Գասպարյանը հրաժեշտ կտա իր պաշտոնին․ "Ա1+" [Onik Gasparyan will part with his post: «Ա1+»]. www.aravot.am (на језику: јерменски). 2. 3. 2021. Приступљено 2021-03-02. 
  9. ^ „Պետք է աջակցենք ՀՀ երկրորդ նախագահ Ռոբերտ Քոչարյանին. Օնիկ Գասպարյան”. news.am (на језику: јерменски). 18. 6. 2021. 
  10. ^ „Former Chief of Armenian Armed Forces Lambasts Pashinyan; Calls Him a 'Populist Showman'. Hetq.am (на језику: енглески). 5. 6. 2021. Приступљено 2021-07-03.