Операција Бљесак
Неки од наведених извора у овом чланку можда нису поуздани. |
Операција Бљесак је војно-полицијска акција коју су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге 1. и 2. маја 1995. године под руководством Фрање Туђмана на територији Западне Славоније која је била у саставу тадашње Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења тог простора. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протерано је око 18.000 Срба, 283 их је убијено и нестало, међу којима 57 жена и деветоро деце. Војска Републике Српске и Војска Југославије нису реаговале нити су се укључивале док је "Бљесак" трајао. Тадашњи медији у Србији нису одмах извештавали о нападу Хрватске на енклаву Западну Славонију.[тражи се извор]
| Операција Бљесак | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у Хрватској | |||||||
 Операција Бљесак | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Хрватска |
 Република Српска Крајина | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Јанко Бобетко Лука Џанко Петар Стипетић |
Лазо Бабић Милан Челекетић | ||||||
| Јачина | |||||||
|
7.500+ војника и полицајаца 9 тенкова Т-55 |
3.500–4.000 војника 7 тенкова Т-55 | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
Убијено од 42 до 60 војника Рањено 186 1 авион и 2 хеликоптера оборени, 1 тенк уништен |
283 људи убијено, укључујући 57 жена и 9 деце Око 1.500 војника и официра заробљено 15.000–18.000 избеглица | ||||||
Војна операција уреди
Операцију су испланирали Фрањо Туђман (председник Хрватске), Гојко Шушак (министар одбране Хрватске), Јанко Бобетко (начелник Генералштаба хрватске војске), Петар Стипетић (генерал-потпуковник хрватске војске), Имра Аготић (генерал-потпуковник хрватске војске), Младен Маркач (генерал-мајор хрватске полиције), Лука Џанко (генерал-мајор хрватске војске). Операција је почела у 5.00 часова ујутро 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Окучана са источне стране енклаве ЗС. Око 15.000 припадника хрватских снага (војске и полиције) напало је из неколико праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању.[1] Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон зону“, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских „плавих шлемова“.
Изненадним ударом пресечени су српски положаји око града Пакраца и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се преко 15.000 Срба, што значи да је нападача било скоро као становника у овој области, а однос војних снага четири према један.[тражи се извор]
Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на енклаву Западну Славонију тог јутра, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански „плави шлемови“ су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били у обавези да заштите.
Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу ауто-пута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".[тражи се извор]
Као одговор хрватској страни на напад на Западну Славонију, Милан Мартић је наредио ракетирање Загреба.[тражи се извор]
У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској, убијена су или нестала 283 лица међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег је био гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.[2]
Око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици. Након заробљавања хрватски судови су осудили велики број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих неки још увек издржавају дугогодишње казне затвора у злогласном затвору Лепоглава.[тражи се извор]
Већина од око 18.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио тек незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.[тражи се извор]
Ток операције уреди
Операција је започела у рано јутро 1. маја у 5.00 сати, снажном артиљеријском ватром. Напад је изведен на неколико праваца: са запада од Новске према Окучанима с помоћним краком на југ према Јасеновцу; с истока од Нове Градишке, такође према Окучанима, с помоћним краком према Старој Градишци. Већих дејстава на правцу Пакрац – Псуњ, које је бранила 51. пјешадијска бригада СВК, првог и другог дана операције није било.
Српска војска Крајине (СВК) је бранила подручје Западне Славоније са око 4.000 војника, распоређених у три пешадијске бригаде, заједно са једним мешовито-артиљеријским пуком. Међутим, 18. западнославонски корпус СВК није очекивао већи напад Хрватске војске (ХВ) у својој зони одговорности. Уз то, јединице корпуса углавном нису биле спремне да пруже јачи и дуготрајнији отпор. Већ у првих неколико сати напада пробијени су најважнији положаји у западном делу корпуса, тачније положаји 98. пјешадијске бригаде СВК (Јасеновац). Заузета су села Пакленица, Воћарица, Јазавица, Рожданик, Рајић, Боровац, као и Јасеновац, Уштица, Кошутарица. Бригада је код Кричког брда била разбијена. Са друге стране, на подручју зоне одговорности 54. пјешадијске бригаде СВК (Окучани), напад је текао спорије али такође снажно, са обостраним губицима у људству и техници, нарочито код села Медари. До краја првог дана операције, хрватске снаге су успеле да уђу у Доње Богићевце.
Другог маја ујутру, настављена је операција тако што су угрожене српске снаге започеле повлачење према Сави и Градишци. Заузети су Доњи Чаглић, Ковачевац, Бијела Стијена. Хрватске снаге су затим заузеле Медаре, Драгалић, Орашје, Смртић, Ратковац, Цаге, Врбовљане, Човац, Нови Варош и Стару Градишку. Убрзо су окружиле Окучане, а нешто после поднева 81. гардијски батаљон ХВ је ушао у место.
Током 3. и 4. маја, на правцу од Пакраца према Псуњу, у зони одговорности 51. пјешадијске бригаде СВК, команда Хрватске војске убацује једну ојачану пешадијску чету и додатно појачава гранатирање. Овим потезом, преостале српске снаге, будући да су се нашле у потпуном окружењу, принуђене су на предају.
Ратни злочини и етничко чишћење уреди
Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за учествовање у удруженом злочиначком подухвату којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након операција „Бљесак“ и „Олуја“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине.[3] Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва.[4] Међутим, 16. новембра 2012. Жалбено веће Хашког трибунала их је ослободило свих оптужби због недоказане одговорности и истог дана пуштени су на слободу.
Документационо-информативни центар Веритас наводи податак да се у периоду 1996–2006. на своја огњишта у западној Славонији вратило око 1.300 прогнаних Срба, што представља свега око 10% прогнаних. Вратили су се претежно људи старијег доба.[тражи се извор]
Српски повратници ни данас нису добродошли у Хрватској. Стално трпе претње и увреде, а имовина им се узурпира или уништава.[тражи се извор]
У Хрватској се 1. мај обележава као државни празник када је ослобођена Западна Славонија, док се у Србији иде на парастос у цркву Светог Марка у Београду.[5][6]
Референце уреди
- ^ „Godišnjica stradanja u akciji "Bljesak"”. Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ UN Commission on Human Rights - Situation of human rights in former Yugoslavia (July 1995)
- ^ „Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu”. Приступљено 1. 4. 2013. Текст „ Sense Agency ” игнорисан (помоћ)
- ^ Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку
- ^ „Odluka o ustanovljenju medalja za sudjelovanje u vojno-redarstvenim operacijama i u iznimnim pothvatima (NN 060/1995)”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2013. г. Приступљено 17. 2. 2013.
- ^ „Bebić: "Bljesak" je obasjao nadolazeću "Oluju" – Nacional.hr”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2013. г. Приступљено 17. 2. 2013.
Литература уреди
- Brigović, Ivan (2009). „Osvrt na operaciju "Bljesak" u dokumentima Republike Srpske Krajine”. Časopis za suvremenu povijest. 41 (1): 39—70.
- Godić, Darjan (2014). „Stanje morala, bojne spremnosti i problemi opskrbe u 18. korpusu Srpske vojske Krajine”. Časopis za suvremenu povijest. 46 (2): 243—264.
- Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски.
- Sekulić, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Bad Vilbel: Nidda Verlag Gmbh.
Спољашње везе уреди
- Рат у Хрватској из пера обавјештајца
- Документационо-информативни центар Веритас (језик: српски)
- Удружење породица несталих лица из Крајине (језик: српски)
- KrajinaForce — Глас Крајишника у егзилу (језик: српски)
- Годишњица страдања Срба у акцији „Бљесак“ („Вечерње новости“, 1. мај 2011)
- KrajinaForce: БЉЕСАК - Свједочења преживјелих етничког чишћења Западне Славоније (језик: српски)
- Радио телевизија Републике Српске: ШТРБАЦ: ПРВЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ ДОВОДЕ ДО ХАПШЕЊА ОДГОВОРНИХ 17.12.2010. (језик: српски)
- Бљесак патње и страдања („Вечерње новости“, фељтон, април 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2014)
- Огњен Карановић-„ОПЕРАЦИЈА БЉЕСАК-ЗЛОЧИН НАД СРПСКИМ НАРОДОМ У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ“ (језик: српски)
