Опсада Будима (1849)
Опсада Будима (1849) била је део Мађарске револуције 1848.
| Опсада Будима (1849) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Мађарске револуције 1848. | |||||||
 Јуриш на Будим | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Аустрија |
 Краљевина Угарска | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Хајнрих Хајнци † |
Артур Гергеј | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 4.914 са 92 топа[1] | око 31.000 са 142 топа[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| око 700 мртвих, остали заробљени | око 400 мртвих, 700 рањених | ||||||
Увод уреди
У зимској офанзиви против мађарских револуционара, Виндишгрец је 15. децембра 1848. заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао мађарску Дунавску армију у бици код Мора. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у Дебрецин. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949. Мађарска војска потучена је 26-27. фебруара у бици код Каполне, али је у априлу прешла у противнапад и потукла Аустријанце у бици код Ишасега.[2]
Опсада уреди
Виндишгрец је смењен и нови аустријски заповедник, генерал Франц Велден, повукао је главнину војске према Бечу, оставивши у Будиму генерала Хајнриха Хенција са 4 батаљона и једним ескадроном коњице (укупно 4.914 војника и 92 оруђа). Главнина мађарске војске (око 31.000 војника са 142 оруђа) под генералом Гергејом је 4. маја опсела Будим и заузела га на јуриш 21. маја 1849.[1]
Последице уреди
После руске интервенције у Мађарској, лета 1849., аустријска војска запосела је Будим 11. јула, а наредног дана и Пешту.[1]
Референце уреди
- ^ а б в г Гажевић 1974, стр. 97 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
- ^ Гажевић 1974, стр. 187–192 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
Литература уреди
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 5. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 187—192.
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија, том 2. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 97.