Општина Демир Хисар
Општина Демир Хисар је једна од 9 општина Пелагонијског региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени градић Демир Хисар.
| Демир Хисар Демир Хисар | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Северна Македонија
| ||
| Седиште | Демир Хисар | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 9.497 | ||
| Густина насељености | 20,08 ст./km2 | ||
| Географске карактеристике | |||
| Површина | 473 km2 | ||
|
| |||
| Остали подаци | |||
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) | ||
| Веб-сајт | www.demirhisar.gov.mkg | ||
Положај уреди
Општина Демир Хисар налази се у југозападном делу Северне Македоније. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:
- север — Општина Кичево
- североисток — Општина Крушево
- исток — Општина Могила
- југ — Општина Битољ
- југозапад — Општина Ресан
- запад — Општина Охрид
- југ — Општина Дебарца
Природне одлике уреди
Рељеф: Општина Демир Хисар заузима истоимену планинску област, која се пружа западно од Пелагоније. Област Демир Хисар се приближно поклапа са подручјем општине. Подручје општине је на знатној надморској висини — ту се налазе планина Баба и Илинска и Плакенска планина. Све планине су богате гвозденом рудом, па је област због тога носила кроз историју име Железник или Железнец, које се мењало у зависности од владара и раздобља. Сам назив Демир Хисар је турско име ове области.
Клима у општини влада оштрија варијанта умерене континенталне климе због знатне надморске висине.
Воде: Црна Река, која извире овде, је једини већи водоток у општини, а сви мањи водотоци се уливају у ову реку.
Становништво уреди
Општина Демир Хисар имала је по последњем попису из 2002. г. 9.497 ст., од чега у седишту општине, граду Демир Хисару, 2.593 ст. (27%). Општина је ретко насељена, а сеоско подручје је још ређе насељено.
Национални састав по попису из 2002. године био је:
| Број | Постотак | |
| Укупно | 9.497 | 100% |
| Македонци | 9.179 | 96,7% |
| остали | 318 | 3,3% |
Насељена места уреди
У општини постоји 41 насељено места, једно градско (Демир Хисар), а осталих 40 са статусом села:
Познате личности уреди
- Стеван Недић Ћела, српски четнички војвода у Старој Србији и Македонији
- Фидан Вељковић, српски грађевински предузимач, који је у Београду изградио Трећу (бившу Осму) београдску гимназију и Скупштину Србије (бившу Скупштину Југославије), до нивоа првог спрата. Рођен око 1860. у Сувом Грлу (од оца Вељка Танасковића и мајке Диљане), а умро у Београду 1915. од тифуса, као српски војник-трећепозивац.
