Општина Дојран
Општина Дојран (мкд. Општина Дојран) једна је од 10 општина Југоисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Стари Дојран.
| Дојран Дојран | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Северна Македонија
| ||
| Седиште | Стари Дојран | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 3.426 | ||
| Густина насељености | 26,53 ст./km2 | ||
| Географске карактеристике | |||
| Површина | 129,16 km2 | ||
|
| |||
| Остали подаци | |||
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) | ||
| Веб-сајт | www.opstinadojran.gov.mk | ||
Општина Дојран једна је од општина са бројнијом српском мањином у Северној Македонији.
Положај уреди
Општина Дојран налази се у југоисточном делу Северне Македоније и гранична је са Грчком на истоку и југу. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:
- север — Општина Валандово
- запад — Општина Богданци
Природне одлике уреди
Рељеф: Општина Дојран заузима западну половину басена Дојранског језера. Западни и северни део општине је планински, а најважнија планина је Беласица на крајњем северу општине.
Клима у општини је топлија варијанта умерене континенталне климе због утицаја Средоземља.
Воде: Дојранско језеро је једно од 3 велика језера у Северној Македонији и сви мањи водотоци у општини се уливају у ово језеро.
Историја уреди
Стари, богати град Стари Дојран постојао је у доба Херодота.
Порушен је градић Дорјан током Првог светског рата, јер су ту около били укопани немачки војни положаји. Бугарске хаубице су уништавале куће циљајући британске ровове. У насељу је пре тог рата било 2500 лепих кућа и црква Св. Илије, на брежуљку изван града. На другом крају брега са црквом, стојала је сахат-кула; оштећена, без сата и крова.
Неколико километара северније од Старог Дорјана никло је сиромашно рибарско насеље Нови Дорјан. То је иначе било нездраво маларично место, па су лекари Хигијенског завода у Скопљу били против насељавања.[1] Насељена је ту и колонија Сретеново. Колонија и Нови Дорјан имали су тада укупно 180 кућа земуница и тршчара.[2]
Становништво уреди
Општина Дојран имала је по последњем попису из 2002. г. 3.426 ст., од чега у седишту општине, селу Старом Дојрану, свега 363 ст. (11%). Општина је ретко насељена.
Национални састав по попису из 2002. године био је:
| style="background:#F5F5DC;" | style="background:#F5F5DC;" align="center" | Број | Постотак |
| Укупно | 3.426 | 100% |
| Македонци | 2.641 | 77,1% |
| Турци | 402 | 11,7% |
| Срби | 277 | 8,1% |
| остали | 106 | 3,1% |
Насељена места уреди
У општини постоји 13 насељених места, сва са статусом села:
(** — насеље са српском већином, * — насеље са српском мањином)
Партнерски градови уреди
Вишеград, БиХ, Република Српска, од 2022.[3][4]
Референце уреди
- ^ "Време", Београд 1932. године
- ^ "Време", Београд 1931. године
- ^ „U petak bratimljenje sa makedonskom opštinom Dojran”. Opština Višegrad. Приступљено 2022-03-28.
- ^ blportal (2022-03-26). „Potpisan Sporazum o bratimljenju Višegrada i Dojrana”. BL Portal (на језику: бошњачки). Приступљено 2022-03-28.
