Општина Лучани
Општина Лучани је државна управна јединица Моравичког округа и има седиште у насељеном месту Лучани. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 16.933 становника[1] (према попису из 2011. било је 20.897 становника).[2]
| Општина Лучани | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине Лучани
| |
 Грб | |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Моравички |
| Седиште | Лучани |
| Становништво | |
| Становништво |  16.933 (2022)[1]
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 454 km2 |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Председник општине | Весна Стамболић |
| Веб-сајт | www.lucani.rs |
Географски положај уреди
Име Лучани је словенског порекла и веома старо. По једнима настало је од глагола лучити - издвајати, по другима од именице луча - дрвета од боровог пања, а по трећима од луке - заравни поред потока.
Живот наших предака на простору Лучанa, траје непрекидно више од три хиљаде година о чему сведоче остаци и предмети постојања. Први писани документ у коме се помињу Лучани, је детаљни попис Смедеревског санџака из 1476. године - најстарији дефтер који је сачуван. Легенда говори како је изнад Лучана била велика античка варош која се простирала до близу Западне Мораве.
Порекло највећег броја породица из Дљина и Села Лучана где је сада седиште општине, води од Страхињића Бана, бележи Јован Ердељановић. Наредно веће досељавање је обављено у време Карађорђевог похода у стару Србију.
Четрдесетпете године претходног века, дотадашња дљинска општина са седиштем у Лучанима постаје општина Лучани са истим седиштем.
Шездесеттреће године економски развијеној општини Лучани, чији просперитет расте са хемијском индустријом Милан Благојевић, бива припојена неразвијена општина Гуча. Од тада општина Лучани постаје једна од разуђенијих и територијално највећих општина у Западној Србији.
Горње Драгачево је планински крај, a делом чини прилаз из јако заталасане у планинску област. Планине се налазе на граници области. На југу је ниска планина Чемерно, a на југоистоку се стрмо уздиже планина Троглав. Велики део планине Јелице налази се на североисточној граници области. Планине су релативно средње висине, али су највише оне на јужној и југоисточној граници области. Унутрашња област је испуњена косама ових планина, нарочито Чемерна и Јелице. Оне су различите величине и висином се јаче истичу где су брда и врхови. Земљиште Горњег Драгачева избраздано је дубоким и широким долинама Бјелице и њених већих притока, између којих се налазе нешто заравњене косе, које су такође многим потоцима издељене на мање површине.
У подгорини Јелице, Овчара и Крстаца простире се Доње Драгачево, са брдима и врховима чије су падине блажег нагиба у односу на падине у Горњем Драгачеву. За надморску висину земљишта у Доњем Драгачеву најкарактеристичнија је изохипса од 500 m. Она чини границу између два висинска нивоа који су готово подједнако заступљени.
Насеља уреди
Насељена места у општини Лучани су:
Референце уреди
- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
