Орел
Орел, или Орјол (рус. Орёл), град је у Русији и административно средиште Орловске области. Град се налази уз обалу реке Оке. Име града у дословном преводу са руског значи „орао”.
| Орел рус. Орёл | |
|---|---|
 Поглед на Орел | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни федерални округ |
| Област | Орловска област |
| Основан | 1566. |
| Статус града | 1566. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2019. | 311.625 |
| — густина | 2.571,16 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 58′ 00″ С; 36° 05′ 00″ И / 52.966667° С; 36.083333° И |
| Временска зона | UTC+3 (MSK) |
| Апс. висина | 149—231 m |
| Површина | 121,21[1] km2 |
.svg)  Орел Орел на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Василиј Новиков |
| Поштански број | 302000 – 302499 |
| Позивни број | +7 4862 |
| Регистарска ознака | 57 |
| ОКАТО код | 54401 |
| Веб-сајт | |
| www.orel-adm.ru/ | |
Према попису становништва, 2010. године у граду је живело 317.854 становника, а 2019. године 311.625.
Историја уреди
Орел је основан 1566. као тврђава на тадашњој јужној међи Московске кнежевине. 1611. године, Пољаци су га опустошили и опет изградили. Растом и ширењем Московске кнежевине, град је губио на значењу, па будући да се налази усред плодне земље црнице, све више ослањао на пољопривреду. У 19. веку, железница и улице су досегле Орел, па је снабдевао Москву пшеницом и брашном.
Индустријализација је наступила за доба бољшевичке власти. У Другом светском рату, током 1942. и 1943. године Орел је био поприште великих битака.
У периоду иза Другог светског рата изграђене су челичане и индустрија прецизне механике.
Географија уреди
Клима уреди
Орел је у подручју умерене континенталне климе (Кепенова класификација климе Dfb) с топлим, донекле влажним летима и умерено хладним зимама.
Орел има просечно 1852 сунчаних сати годишње.
| Клима Оерла | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 8,0 (46,4) |
9,4 (48,9) |
18,2 (64,8) |
29,0 (84,2) |
32,8 (91) |
35,4 (95,7) |
38,7 (101,7) |
39,5 (103,1) |
30,7 (87,3) |
26,3 (79,3) |
16,0 (60,8) |
9,6 (49,3) |
39,5 (103,1) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −3,7 (25,3) |
−3,6 (25,5) |
2,3 (36,1) |
12,2 (54) |
19,5 (67,1) |
22,9 (73,2) |
24,9 (76,8) |
23,7 (74,7) |
17,3 (63,1) |
10,1 (50,2) |
1,9 (35,4) |
−2,7 (27,1) |
10,4 (50,7) |
| Просек, °C (°F) | −6,4 (20,5) |
−6,7 (19,9) |
−1,4 (29,5) |
7,2 (45) |
13,9 (57) |
17,4 (63,3) |
19,4 (66,9) |
18,0 (64,4) |
12,1 (53,8) |
6,1 (43) |
−0,7 (30,7) |
−5,1 (22,8) |
6,2 (43,2) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −9,0 (15,8) |
−9,9 (14,2) |
−4,7 (23,5) |
2,6 (36,7) |
8,4 (47,1) |
12,2 (54) |
14,1 (57,4) |
12,7 (54,9) |
7,6 (45,7) |
2,7 (36,9) |
−2,8 (27) |
−7,7 (18,1) |
2,2 (36) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −33,5 (−28,3) |
−37,2 (−35) |
−37,8 (−36) |
−18,9 (−2) |
−5,0 (23) |
−0,4 (31,3) |
3,9 (39) |
−2,2 (28) |
−5,0 (23) |
−13,0 (8,6) |
−26,4 (−15,5) |
−35,0 (−31) |
−37,8 (−36) |
| Количина падавина, mm (in) | 43 (16,9) |
37 (14,6) |
33 (13) |
43 (16,9) |
42 (16,5) |
69 (27,2) |
76 (29,9) |
59 (23,2) |
60 (23,6) |
54 (21,3) |
42 (16,5) |
43 (16,9) |
601 (236,6) |
| Извор: Погода и Климат | |||||||||||||
Становништво уреди
Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 317.854 становника, 15.456 (4,64 %) мање него 2002.
| 1897. | 1926. | 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 70.000 | 76.000 | 110.564 | 151.521 | 232.216 | 304.971 | 336.862 | 333.310[2] | 317.747 |
Партнерски градови уреди
Градови побратими (2019):
Разград (од 1968)
Офенбах на Мајни (од 1988)
Калуга (од 2003)- Колпино (од 2010)
- Колпинскиј район (од 2010)
- Новосибирск (од 2014)
- Волоколамскиј район (од 2014)
Жодзина (од 2016)
Нови Сад (од 2017)
Марибор (од 2017)- Пенза (од 2018)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ БД ПМО Орловской области. Город Орёл
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
