Оружане снаге (роман)
Оружане снаге (енгл. Men at Arms; издат 1994) је петнаести роман Терија Прачета о Дисксвету. Ово је други роман о Градској стражи Анк-Морпорка.
| Оружане снаге | |
|---|---|
 Корице књиге | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Men at Arms |
| Аутор | Тери Прачет |
| Дизајнер корица | Џош Кирби |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески језик (оригинал) |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | фантастика, комедија |
| Локализација | Дисксвет; рани Нови век[а] |
| Издавање | |
| Датум | 1993. |
| Превод | |
| Преводилац | Александар Милајић |
| Хронологија | |
| Претходник | Стража! Стража! |
| Наследник | Глинене ноге |
Радња уреди
У великом граду Анк-Морпорку неприкосновени владар је лорд Ветинари, јер су краљеви одавно превазиђени. Међутим, то није прихватљиво и за младог племића Едварда Д’Смрта, који је препознао несуђеног краља у Кероту, каплару ноћне страже који је „технички гледано“ патуљак, јер су га патуљци пронашли негде у планинама и одгајили као свог члана, те послали у велики град да нађе поштен посао. Опчињен идејом да свргне лорда и постави краља на своје место, Едврад отпочиње серију убиства уз помоћ првог и јединог ручног топа, готово магијског предмета који је украо из еснафа убица, а који је осмислио генијални Леонард да Квирм. Ноћна стража, којој припада и сам Керот, зарад политичке и врсне коректности у своје редове прима нове чланове, припаднике патуљака, тролова и немртвих и креће у откачену истрагу убиства у коју су многи укључени и која постаје све замршенија. Ипак, истрага мора да се заврши до поднева, јер се тада Семјуел Вајмс, капетан ноћне страже венчава и одлази у пензију...
Цитати уреди
Иако је био у Стражи свега неколико дана, Кади је већ усвојио једну важну и суштаствену чињеницу: готово је немогуће да неко буде на улици, а да није прекршио закон. Полицајац који жели да убије дан с пролазником има прегршт оптужби на располагању, од тумарања с предумишљајем, па све до опирања вешања у стању погрешне боје/облика/врсте/пола. На тренутак помисли да би свакога ко не утекне када угледа Детритуса у пуној брзини требало ухапсити због кршења акта о невероватној глупости из 1581. Али већ је било прекасно за ту оптужбу. Неко је већ бежао, они су га јурили, а он је бежао јер су га они јурили.[1]
„Јесте ли видели његов портрет Моне Ог? ... Њени зуби вас једноставно прате по соби. Невероватно. У ствари, неки људи су тврдили да су их пратили и ван собе, па низ улицу.“[2]
Али оне заиста добре чизме трајале су годинама. Онај ко може одједном да издвоји педесет долара добија чизме у којима ће му ноге бити суве и после десет година, док ће сиромашак који себи може да приушти само оне јефтине, за исто то време потрошити сто долара, а ноге ће му опет стално бити мокре. То је била Вајмсова Чизмарска теорија социоекономске неправде.[3]
Напомене уреди
- ^ Време на Дисксвету може се приближно одредити на основу описаног друштвеног уређења и постојеће технологије: државе на Дисксвету су или феудалне монархије или аристократске градске републике, еснафи у градовима и феудални односи на селу су чврсто укорењени, а хладно оружје и оклопи достигли су врхунац развоја - самострели, хелебарде и сабље присутни су свуда, док ватрено оружје још не постоји (једини прототип ручног топа измислио је недавно Леонардо од Квирма). Све ове чињенице стављају збивања на Дисксвету у време еквивалентно 15. веку у ренесансној Европи.